Иван Кожедуб: Најбољи совјетски ас Другог светског рата

„Мој живот је заувек повезан са авијацијом. Ја без неба не бих могао да живим“, написао је совјетски пилот Иван Никитович Кожедуб у својим мемоарима. Са оборена 64 непријатељска авиона он је постао најуспешнији пилот ловачког авиона војних ваздухопловних снага свих земаља које су се бориле против нациста у Другом светском рату.

Кожедуб је на фронт стигао прилично касно, тек у марту 1943. године. И умало свој славни борбени пут није окончао на самом почетку. Наиме, у првој ваздушној бици изнад Вороњежа његов Ла-5 нашао се под унакрсном ватром немачких бомбардера и совјетских противавионских топова. Авион му је био оштећен, али је Иван Никитович успео да га спусти у поље.

У лето 1943. године прославио се у великој бици код Курска. Први непријатељски авион који је оборио био је Junkers Ju 87. То се догодило 6. јула, а већ следећег дана Кожедуб је оборио још један, да би 9. јула истовремено уништио два немачка ловца Messerschmitt Bf 109.

Овако је Кожедуб описао једну од ових победа: „У реп су ми ушла два Месершмита... Мирно сам се дизао у спирали, а Немци су ишли за мном под сувише оштрим углом. Одмах сам схватио да у таквом подизању они морају или да заостану, или да почну да ’висе’. Пажљиво сам пратио ближи Месершмит. И стварно, Немац је убрзо изгубио залет и брзину, па је почео да ’виси’. Брзо пребацих свог ’Лавочкина’ у ранверсман (маневар који омогућава брзу промену правца), кренух му у сусрет и запалих га првим добрим рафалом“.

Натпоручник Кожедуб је 4. фебруара 1944. године добио своју прву звезду Хероја Совјетског Савеза. Тада је већ имао 20 оборених непријатељских авиона.

Након шест месеци добио је и другу звезду. До тада је и број оборених авиона увећан на 48. Трећи пут је Иван Никитович одликован медаљом Хероја Совјетског Савеза после Победе, у августу 1945. године.

Тајна успеха совјетског аса била је у способности да моментално схвати ситуацију, правилно процени све ризике и пронађе најбоље решење. Кожедуб је виртуозно управљао ловцем и вешто примењивао разне маневре: „змију“, „одвајање“, „горку“ (брзи успон) и друге. „Прецизан маневар, вртоглава муњевитост јуриша и напад са најкраћег могућег растојања“ – тако је Иван Никитович Кожедуб дефинисао основе ваздушне борбе.

Кожедуб је непрестано радио на увежбавању ока, визуелној меморији и пажњи. Такође је схватио важност физичке спремности: „Пилот добре физичке издржљивости лако подноси нагле промене висина, са великих на мале, као и промене оптерећења. Понекад од преоптерећења затамни пред очима. А чим дођете себи, одмах се укључујете у борбену ситуацију и поново дејствујете на било којој висини, при било којој брзини, на било ком положају. Много се може постићи захваљујући спортским вежбама: чак и на фронту смо моји другови и ја налазили времена за вежбање“.

Иван Никитович је био невероватно храбар. Током битке на Дњепру у јесен 1943. године сам је напао групу од осамнаест немачких бомбардера који су се кретали без пратње ловаца.

„Пикирам вертикално са висине 3.500 метара развијајући максималну брзину. Брзо се приближавам. Тешко ми је да нанишаним. Отварам ватру на чело колоне да бих унео панику у борбени ред. Ударам у непријатељски строј. Фашистички стрелци отварају узвратну ватру. Склањам се са пута. Пребацујем авион са једне на другу страну. Појављујем се час са стране, час горе, час доле. Мотор ради савршено. Авион се повинује сваком мом покрету... Неочекивани маневри, окретност, прецизност, брзина изазивају пометњу у непријатељској формацији. Авиони престају да бомбардују и одустају од пикирања...“

Кожедуб је један од првих пилота у антихитлеровској коалицији који је успео да обори млазни ловац Messerschmitt Me 262. Нажалост, био је одговоран и за уништење два свезничка, америчка ловца P-51 Mustang који су грешком напали његов авион у априлу 1945. Совјетски ас је тек после битке схватио да се сукобио са савезницима.

Иван Никитович је 1951. отишао у Корејски рат, сада већ у чину пуковника. Предводио је 324. ловачку дивизију, која је под његовом командом однела 216 победа у ваздушним биткама. Њему лично је било строго забрањено да учествује у биткама.

Након тога, Кожедуб је остао у структури Ратног ваздухопловства, а 1985. године је добио звање маршала авијације. Умро је 8. августа 1991. године, само неколико месеци пре распада Совјетског Савеза.