Најтежи дан за совјетску армију у току Стаљинградске битке

Митраљезац В. Пчелнецов

Митраљезац В. Пчелнецов

Георгиј Зељма/Sputnik
Судбина чувеног града на Волги, па и целог Другог светског рата, решавала се 14. октобра 1942. године.

Немачка 6. армија под командом генерала Фридриха Паулуса средином октобра имала је под својом контролом значајан део Стаљинграда. Међутим, совјетска 62. армија на челу са генералом Василијем Чујковом и даље је држала неколико градских квартала и упоришта дуж реке, и настављала да пружа жесток отпор непријатељу.

У намери да заузме Стаљинград пре него што наступе мразеви, немачка команда је планирала одлучујући јуриш 14. октобра. Моћне ударне снаге од три пешадијске и две тенковске дивизије биле су распоређене на фронту на свега пет километара од града.

Немачка пешадија на положају, 1942, Стаљинградска битка.

Нападу на совјетске положаје претходиле су интензивне ваздухопловне и артиљеријске припреме. Тог дана су бомбардери Луфтвафеа извели преко 2.500 летова.

„Урлали су мотори понирућих бомбардера, фијукале су бомбе, експлодирале су у ваздуху гранате из противавионских топова, а њихове путање су исцртавале испрекидане линије по небу“, сећао се Чујков. „Све унаоколо је брујало, стењало и кидало се... У даљини су се рушили зидови зграда, горели су зидови радионица у фабрици трактора.”

На подручју фабрике трактора и фабрике „Барикаде“ на обали Волге вођене су најжешће и најкрвавије битке. Непријатељско напредовање спутавале су мале групе совјетских војника који су се нашли у обручу.

У три сата поподне немачки тенкови су били на само три стотине метара од Чујковљевог командног пункта и ступили су у борбу са четом која је обезбеђивала штаб. „Да је непријатељ успео да приђе још ближе морали бисмо сами да се боримо против немачких тенкова“, присећао се командант. 

Војници Црвене армије су издржали први налет, мада су Немци наредних дана уз велике губитке успели да заузму фабрику трактора, пробију се до Волге и пресеку снаге 62. армије. Међутим, нису били у стању да разбију и униште трупе које су браниле град.

Совјетске јединице, сатеране уз реку и блокиране са три стране, наставиле су да се боре и држале су своје положаје још месец дана, све док Црвена армија није кренула у контраофанзиву великих размера.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“