Овај совјетски генерал је бранио и одбранио Стаљинград

Командант 62. армије генерал-поручник Василиј Иванович Чујков (у центру) са члановима Војног савета Копнене војске и командантима 39. гардијске стрељачке дивизије.

Командант 62. армије генерал-поручник Василиј Иванович Чујков (у центру) са члановима Војног савета Копнене војске и командантима 39. гардијске стрељачке дивизије.

Олег Кноринг/Sputnik
Василиј Чујков је учинио све што је могуће, па и више од тога, како би спречио Немце да заузму град на Волги. Да није било њега, можда не би било ни најважније совјетске победе у Другом светском рату.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Само човек попут њега могао је да издржи до краја и задржи под својом контролом то мало парче земље. Храброст и пожртвованост команданта армије служили су као пример његовој војсци и то је у великој мери допринело оноликој чврстини комплетног људства које се борило за град“ – тако је маршал Константин Рокосовски окарактерисао генерала Василија Ивановича Чујкова, команданта 62. армије, која је у јесен 1942. године бранила Стаљинград у жестоким и крвавим борбама.

Генерал-пуковник Василиј Чујков пред картом.

Чујков је на своје борбено поприште ступио 1918. године када се као осамнаестогодишњи младић придружио Црвеној армији. Борио се на фронтовима Грађанског рата – на југу, западу и истоку земље, и већ са деветнаест година му је поверено да командује стрељачким пуком, а 1939. године је догурао до команданта армије и активно учествовао у Совјетско-финском рату 1939-1940.

Двоструки Херој Совјетског Савеза, генерал-пуковник Василиј Чујков У парадној униформи.

Кина је имала посебно место у животу Василија Ивановича. Још 1926. године, по завршетку Војне академије Радничко-сељачке Црвене армије (где је он, између осталог, учио кинески језик) упућен је у ту земљу у својству дипломатског курира. Други пут је отишао 1940. године као војни саветник Чанг Кај Шека у циљу пружања помоћи кинеској армији која је водила тешке борбе против Јапанаца. У тренутку напада Немачке на Совјетски Савез Василиј Чујков се још увек налазио на Далеком истоку. „Ја сам се свим силама трудио да се докопам фронта и што пре ступим у борбу против фашистичке Немачке, нашег главног непријатеља“, написао је он касније. Из далекоисточне мисије генерал је враћен 1942. године и одмах је убачен у ватру, тамо где је било најжешће.

Уручење гардијске заставе 39. гардијској стрељачкој дивизији. Стаљинград, јануар 1943.

Током операције „Плаво“ немачке трупе су 28. јуна пробиле одбрану Црвене армије на југу земље и већ су брзо продирале према богатим нафтним налазиштима Кавказа. За то време су 6. армија Фридриха Паулуса и 4. тенковска армија Хермана Хота напредовале према Стаљинграду. Заузимањем тог великог индустријског центра и саобраћајног чвора на Волги Немци би могли да одсеку Кавказ од централних области СССР-а, што би врло брзо довело земљу на ивицу катастрофе.

Командант 62. армије Стаљинградског фронта генерал-поручник Василиј Чујков и члан Војног савета Стаљинградског фронта генерал-поручник Гуров.

Чујкову је 22. јула поверено да командује 1. резервном (64.) армијом која је дочекала непријатеља на оштром завоју Дона док су прилазили Стаљинграду. Василиј Иванович је 12. септембра стао на чело 62. армије која је већ била принуђена да води борбе у самом граду. Три команданта су се за неколико месеци променила у овој оперативној јединици, измрцвареној тешким борбама. Армија се повлачила под притиском Немаца који су неуморно напредовали и приближавали се Волги. Крвави окршаји су вођени буквално за сваку улицу, за сваку зграду, сваки железнички насип, подрум, или чак гомилу рушевина. „Ми смо се повлачили из једне зграде у другу заузимајући тамо положаје и претварајући их у одбрамбена упоришта. Сваки борац се пузећи повлачио са положаја тек када би испод њега горео под и када би пламен захватио одело“, сећао се командант.

Командни пункт 62. армије, начелник штаба Н.И. Крилов, В.И. Чујков, К.А. Гуров, А.И. Родимцев. Децембар 1942.

Чујков је одлучио да не организује контранападе јединица или читавих формација. Уместо тога су у пуковима формиране мање, али веома покретне јуришне групе од 20-50 људи. Они су „чврсто заузимали положаје у зградама, укопавали се и чекали да фашисти приђу на домет гранате“, или су кроз подземне тунеле продирали у непријатељску позадину и тамо му задавали болне ударце.

„Тактика јуришне групе заснована је на брзини дејствовања, снажном притиску, изразитој иницијативи и храбрости сваког борца“ – написао је Василиј Иванович у својим мемоарима: „Тим групама је неопходна флексибилност тактике јер кад продру у зграду која непријатељу служи као упориште они у лавиринту просторија наилазе на гомилу неочекиваних ситуација. Ту долази до изражаја неумољиво правило: буди окретан и снађи се што пре! На сваком кораку вреба опасност, али то се решава – у сваки ћошак собе баци по једну гранату и иди даље! Рафалом из аутомата изрешетај остатке плафона, па ако је то мало, баци гранату и иди даље! Уђи у другу собу и опет гранату! Окрени се, и још једну! Прочешљај све аутоматом! И не оклевај!“

Чујковљеве трупе су заузимале положаје у непосредној близини непријатељских положаја и тако онемогућавале Немцима ефикасно коришћење артиљерије и авијације. И генералов штаб се налазио готово на самој линији фронта. Командант је категорично одбијао да се евакуише на другу обалу Волге. Немци су 14. октобра успешно извршили продор и дошли на свега 300 метара од командног положаја. У борбу је морала да ступи и чета која је обезбеђивала штаб. „Да је непријатељ успео да приђе ближе ми бисмо се морали сами борити против немачких тенкова“, написао је Василиј Иванович.

Гуров и Чујков разгледају оружје снајперисте Василија Зајцева.

Почетком новембра 62. армија је била сатерана уз Волгу и контролисала је само десети део града, тј. подручје северно од Стаљинградске фабрике трактора, фабричко насеље „Барикаде“, поједине погоне фабрике „Црвени октобар“ и неколико градских насеља. И поред крајње тешке ситуације у којој су били браниоци, немачки планови су осујећени. Шеста армија Фридриха Паулуса потпуно се заглавила у Стаљинграду али није успела да сломи совјетску одбрану пре мразева. Док су Чујковљеве трупе исцрпљујућим уличним борбама везале непријатеља за себе, Црвена армија је са друге стране гомилала резерве и 19. новембра је покренула стратешку офанзивну операцију „Уран“, која се завршила потпуним опкољавањем немачких трупа.

Почетком 1943. године 62. армија је узела учешће у операцији „Прстен“, са циљем да се опкољени непријатељ докрајчи. Касније је преименована у 8. гардијску армију и под Чујковљевом командом је ослобађала Украјину и Пољску, а свој славни борбени пут је завршила у Берлину. Василиј Чујков је добио надимак „генерал Штурм“, и после рата је био на високим функцијама. Био је, између осталог, командант совјетских трупа у Немачкој и командант Копнених трупа СССР-а.

Василиј Чујков у лову.

Непосредно пред смрт 1981. године Василиј Иванович се обратио генералном секретару Централног комитета КПСС-а Леониду Брежњеву са молбом да буде сахрањен на Мамајевом кургану у Волгограду (како се од 1961. године зове Стаљинград), тј. на месту жестоких борби где је после рата подигнут велики меморијални комплекс. „Са тог места се чује како хучи Волга, како хукћу салве артиљеријског оруђа и јече стаљинградске руине. Тамо су сахрањене хиљаде бораца којима сам ја командовао...“, написао је Чујков совјетском лидеру. Жеља му је испуњена.

Двоструки Херој Совјетског Савеза, маршал Совјетског Савеза  Василиј Иванович Чујков.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“