У Црвеној армији су Кинези важили за најдисциплинованије и најистрајније борце. Нису могли да дезертирају нити да се изгубе међу непознатим становништвом у туђој земљи, тако да њихова лојалност није довођена у питање.
„Кинез је непоколебљив, он се ничега не плаши. Ако му рођени брат погине у борби он неће трепнути... Ако схвати да је на другој страни непријатељ, онда тешко том непријатељу. Кинез ће се борити до последњег даха“, написао је совјетски војсковођа Јона Јакир у „Сећањима старог црвеноармејца“.
Стога не чуди што су кинески војници ангажовани на најважнијим ратним поприштима и у заштити највиших државних званичника, па и Владимира Лењина. Совјетски лидер је високо ценио њихову службу. После погибије Жен Фучена, команданта 225. кинеског интернационалног пука на Уралу, Лењин је лично посећивао његову удовицу и децу.
Кинези су били познати по преданости и беспоговорној послушности, па су их бољшевици често ангажовали у погубљењима и казненим акцијама. Тамо где би Русима могла задрхтати рука Кинези су дејствовали стриктно по наређењу и без икаквих емоција.