Тјубетејка се носила и у Москви, и у Лењинграду. Ово обележје епохе може се запазити у совјетским филмовима: „Заставе на торњевима“ (1938), „Случај Румјанцева“ (1955), „Старац Хотабич“ (1954) и многим другим.
Постоје различита мишљења о томе откуд се појавила ова мода. Према једном од њих, тјубетејке су са собом донели радници који су двадесетих година градили Туркестанско-сибирску магистралу. Други сматрају да су се тјубетејке прошириле по СССР-у после евакуације становништва у централну Азију за време Другог светског рата (касније су се људи вратили у родне градове носећи тјубетејке).
А највероватније је то било просто практично. Тако мисле и они који су се са овом модом срели у свом детињству.
„Педесетих година сам био ђак и лети су многи моји другови носили тјубетејке. Било је то у Смоленској области. Зашто? Просто је ова капа врло практична лети. Не треба у томе тражити никакав смисао, јер га нема“, написао је извесни Владимир Кузмин на форуму.
Подржавају га и други корисници интернета: „У Лењинграду су шездесетих година многа деца носила тјубетејке! И ја сам је носио у обданишту. Зато што су те капе биле врло јефтине и продавале су се на сваком кораку! Било их је лако сложити и стрпати у џеп!“