Како је СССР помогао Северном Вијетнаму у рату против САД

Америчка авијација је 5. августа 1964. године први пут извршила ваздушни напад на територију Демократске Републике Вијетнам (Северни Вијетнам). Шест месеци касније Сједињене Америчке Државе су покренуле операцију Rolling Thunder и нападима из ваздуха покренуле рат великих размера против ове азијске земље.

Као разлог за непрекидна масовна бомбардовања навођене су „субверзивне активности“ које је комунистичка власт у Северном Вијетнаму спроводила у проамеричком Јужном Вијетнаму. Ханој је надгледао и активно подржавао локалне герилце (Вијетконг), који су успешно поткопавали владајући режим.

Амерички авиони уништавају напалмом положаје Вијетконга, 1965.

Public domain

Вашингтон је желео да спречи пад свог савезника и ширење утицаја комунизма у Индокини. Американци су се, међутим, плашили увлачења СССР-а и Кине у конфликт, па су одустали од копнене инвазије на Северни Вијетнам.

И поред тога СССР није желео да остане по страни. Одмах је почела испорука војне технике Северном Вијетнаму и слање совјетских војних стручњака у помоћ Вијетнамској народној армији.

Свеобухватна помоћ

Руски тенк Т-54 заробљен након велике тенковске битке и изложен у Хуеу, Вијетнам.

AP

Совјетска техника је стизала у Северни Вијетнам расклопљена у транспортним авионима, на бродовима или кинеском железницом. Ханој је укупно добио 95 противваздухопловних ракетних система, више од 5.000 противавионских топова, преко 500 борбених и транспортних авиона, 120 хеликоптера и 2.000 тенкова.

Током читавог сукоба у Северни Вијетнам је упућено око 10.000 совјетских војних стручњака – тенкиста, пилота, авио-техничара, противавионских артиљераца, лекара, везиста, морнара и радника одбрамбене индустрије. Они су били саветници команданата Вијетнамске народне армије, учествовали су у обуци кадрова Оружаних снага Северног Вијетнама, радили су на ремонту технике, и сл.

Репродукција кадра из документарног филма „Прави пријатељи су с тобом, Вијетнаме!“

Sputnik

Москва је скривала учешће своје војске у вијетнамском конфликту. Совјетска војна лица су остављала документа у совјетској амбасади у Ханоју, и уместо војних униформи облачила су цивилно одело. Америка је, међутим, знала за њихово присуство у Вијетнаму.

Шпијунирање непријатеља

Руски извиђачки брод „Гидрофон“ недалеко од америчког носача авиона USS Coral Sea и бродова у његовој пратњи.

Public domain

Током читавог вијетнамског сукоба у Јужном кинеском мору је деловао специјални одред совјетске Тихоокеанске флоте. Извиђачки бродови су пратили америчке противподморничке ударне групе и борбене групе носача авиона, следили за летовима авиона палубне авијације и слушали разговоре пилота.

„Ради камуфлаже, вршили смо извиђање са цивилног брода. Била је то рибарска кочара средње величине“, присећа се подофицир Јуриј Максимов, који је служио у Вијетнаму 1966-1967. „Чим авиони полете, ми јавимо. Радимо тако три месеца и онда се вратимо у базу, а други дођу да нас замене. Американци су све знали, али нас нису дирали, јер би то могло проузроковати конфликт са СССР-ом, а њима је и Вијетнам био довољан“.

Руски извиђачки брод „Гидрофон“ (лево) и извиђачки брод америчке морнарице у Јужном кинеском мору.

Public domain

Да би се супротставиле деловању совјетских бродова САД су упућивале своје бродове опремљене средствима за радиоелектронску борбу.

Јачање Ратног ваздухопловства

Пилоти ваздухопловних снага Северног Вијетнама испред својих МиГ-17.

Public domain

Москва је и пре избијања сукоба са САД активно учествовала у стварању ваздухопловних снага Северног Вијетнама. У Совјетском Савезу су током 1950-их обучене десетине вијетнамских пилота, а у фебруару 1964. у Вијетнам је стигло 36 ловаца МиГ-17.

Касније је Совјетски Савез слао Ханоју напредније суперсоничне ловце МиГ-21, опремљене ракетама „ваздух-ваздух“, али су Вијетнамци више волели старе МиГ-17 јер су ти авиони били лакши за обуку, у њима су пилоти због мање брзине трпели и мање оптерећење.

Обука вијетнамских пилота кадета у СССР-у.

Валериј Шустов/Sputnik

За разлику од Корејског рата, совјетски инструктори лета у Вијетнаму нису учествовали у ваздушним биткама. Изузетак је био случај са пуковником Василијем Котловом.

Котлов је изводио вежбовни лет у двоседу МиГ-21УС са својим вијетнамским учеником када се у близини изненада појавио амерички ловац-бомбардер F-4 Phantom II. Пошто је био други у кабини, Котлов је давао инструкције свом штићенику (који се школовао у СССР-у и добро говорио руски) и помогао му да однесе победу.

Припадници вијетнамских ракетних јединица доводе совјетску ракету „земља-ваздух“ у борбени положај.

Глеб Спиридонов/Sputnik

Поред ловаца, СССР је крајем 1960-их испоручио Северном Вијетнаму бомбардере Ил-28. Међутим, они практично нису ни коришћени у борбеним дејствима.

Стварање северновијетнамске ПВО

У марту 1965. године у арсеналу ПВО снага Вијетнамске народне армије појавили су се совјетски противавионски топови калибра 37 мм и 57 мм, а нешто касније и противваздухопловни ракетни системи С-75М „Двина“. Заједно са техником су стигли и стручњаци који су одмах покренули обуку и формирање противваздухопловних ракетних пукова.

Центар за обуку противваздухопловних ракетних јединица у Вијетнаму, пролеће 1965.

Међурегионална јавна организација ветерана Вијетнамског рата (CC BY-SA 3.0)

Обука се одвијала по 14 сати дневно уз помоћ преводилаца. „Месец дана смо ми сами седели за командама, а Вијетнамци су се налазили у близини, посматрали наше акције и стицали су искуство у вођењу борби. Затим су сами сели за командне пултове, а ми смо стајали иза њих и контролисали њихове акције“, присећао се мајор Генадиј Шеломитов. 

Услови рада у Вијетнаму су изузетно тешко падали Европљанима јер они нису били навикли на такву климу. Често су у кабинама станица за навођење ракета седели само у доњем вешу и шлемовима. Купали су се у зноју, јер није било клима-уређаја, а вентилатори су дували врео ваздух од +60 степени.

Посада Вијетнамског противваздухопловног ракетног комплекса испред лансера SA-2 (С-75 „Двина“).

Public domain

Па ипак се процес обуке одвијао са успехом. Убрзо су престоница Ханој, најважнија лука Хајфонг и гранично подручје са Јужним Вијетнамом дуж 17. паралеле били под заштитом противваздухопловних ракетних пукова.

Совјетски артиљерци у биткама

Погодак америчког Ф-4 ракетом противваздухопловне одбране С-75 изнад Вијетнама.

Public domain

Противваздухопловна артиљерија је 24. јула 1965. године изнад Ханоја оборила први „Фантом“ (по другим изворима било је срушено 2 или 3 авиона). У част овог догађаја, председник Демократске Републике Вијетнам Хо Ши Мин прогласио је 24. јул Даном противваздухопловних ракетних снага.

После тога су совјетски ПВО артиљерци често помагали Вијетнамцима не само у заштити важних војних и инфраструктурних објеката, већ и постављању заседа на вероватним рутама непријатељске авијације. Дивизије су ноћу тајно одлазиле у џунглу, обарале неколико авиона и одмах се повлачиле са својих положаја.

Специјалисти војнонаучне групе прате тактику америчке авијације.

Међурегионална јавна организација ветерана Вијетнамског рата (CC BY-SA 3.0)

Овако је своје борбено искуство у Вијетнаму описао старији поручник Вадим Шчербаков: „Ја се нисам сукобљавао са авионом, већ са оним ко је њиме управљао... Гледајући у своје индикаторе као да сам га гледао у лице, дисао му за врат и осећао све његове покрете. Свим својим бићем сам осећао шта он сад ради у својој херметичној кабини. Летео сам изнад зеленог тепиха џунгле, и чекао. Чекао сам да му попусте живци или да га обузме дрско самопоуздање. А када се стекну услови – то је то! Мој си, дечко! Паљба!" 

Противваздухопловна посада брани железнички мост од бомбардовања САД.

Sputnik

Американци су изнад Северног Вијетнама током рата изгубили око 2.000 авиона и беспилотних летелица. Важну улогу у томе одиграли су совјетски војни стручњаци.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!