Како је СССР помогао Северном Вијетнаму у рату против САД

Америчка авијација је 5. августа 1964. године први пут извршила ваздушни напад на територију Демократске Републике Вијетнам (Северни Вијетнам). Шест месеци касније Сједињене Америчке Државе су покренуле операцију Rolling Thunder и нападима из ваздуха покренуле рат великих размера против ове азијске земље.

Као разлог за непрекидна масовна бомбардовања навођене су „субверзивне активности“ које је комунистичка власт у Северном Вијетнаму спроводила у проамеричком Јужном Вијетнаму. Ханој је надгледао и активно подржавао локалне герилце (Вијетконг), који су успешно поткопавали владајући режим.

Вашингтон је желео да спречи пад свог савезника и ширење утицаја комунизма у Индокини. Американци су се, међутим, плашили увлачења СССР-а и Кине у конфликт, па су одустали од копнене инвазије на Северни Вијетнам.

И поред тога СССР није желео да остане по страни. Одмах је почела испорука војне технике Северном Вијетнаму и слање совјетских војних стручњака у помоћ Вијетнамској народној армији.

Свеобухватна помоћ

Совјетска техника је стизала у Северни Вијетнам расклопљена у транспортним авионима, на бродовима или кинеском железницом. Ханој је укупно добио 95 противваздухопловних ракетних система, више од 5.000 противавионских топова, преко 500 борбених и транспортних авиона, 120 хеликоптера и 2.000 тенкова.

Током читавог сукоба у Северни Вијетнам је упућено око 10.000 совјетских војних стручњака – тенкиста, пилота, авио-техничара, противавионских артиљераца, лекара, везиста, морнара и радника одбрамбене индустрије. Они су били саветници команданата Вијетнамске народне армије, учествовали су у обуци кадрова Оружаних снага Северног Вијетнама, радили су на ремонту технике, и сл.

Москва је скривала учешће своје војске у вијетнамском конфликту. Совјетска војна лица су остављала документа у совјетској амбасади у Ханоју, и уместо војних униформи облачила су цивилно одело. Америка је, међутим, знала за њихово присуство у Вијетнаму.

Шпијунирање непријатеља

Током читавог вијетнамског сукоба у Јужном кинеском мору је деловао специјални одред совјетске Тихоокеанске флоте. Извиђачки бродови су пратили америчке противподморничке ударне групе и борбене групе носача авиона, следили за летовима авиона палубне авијације и слушали разговоре пилота.

„Ради камуфлаже, вршили смо извиђање са цивилног брода. Била је то рибарска кочара средње величине“, присећа се подофицир Јуриј Максимов, који је служио у Вијетнаму 1966-1967. „Чим авиони полете, ми јавимо. Радимо тако три месеца и онда се вратимо у базу, а други дођу да нас замене. Американци су све знали, али нас нису дирали, јер би то могло проузроковати конфликт са СССР-ом, а њима је и Вијетнам био довољан“.

Да би се супротставиле деловању совјетских бродова САД су упућивале своје бродове опремљене средствима за радиоелектронску борбу.

Јачање Ратног ваздухопловства

Москва је и пре избијања сукоба са САД активно учествовала у стварању ваздухопловних снага Северног Вијетнама. У Совјетском Савезу су током 1950-их обучене десетине вијетнамских пилота, а у фебруару 1964. у Вијетнам је стигло 36 ловаца МиГ-17.

Касније је Совјетски Савез слао Ханоју напредније суперсоничне ловце МиГ-21, опремљене ракетама „ваздух-ваздух“, али су Вијетнамци више волели старе МиГ-17 јер су ти авиони били лакши за обуку, у њима су пилоти због мање брзине трпели и мање оптерећење.

За разлику од Корејског рата, совјетски инструктори лета у Вијетнаму нису учествовали у ваздушним биткама. Изузетак је био случај са пуковником Василијем Котловом.

Котлов је изводио вежбовни лет у двоседу МиГ-21УС са својим вијетнамским учеником када се у близини изненада појавио амерички ловац-бомбардер F-4 Phantom II. Пошто је био други у кабини, Котлов је давао инструкције свом штићенику (који се школовао у СССР-у и добро говорио руски) и помогао му да однесе победу.

Поред ловаца, СССР је крајем 1960-их испоручио Северном Вијетнаму бомбардере Ил-28. Међутим, они практично нису ни коришћени у борбеним дејствима.

Стварање северновијетнамске ПВО

У марту 1965. године у арсеналу ПВО снага Вијетнамске народне армије појавили су се совјетски противавионски топови калибра 37 мм и 57 мм, а нешто касније и противваздухопловни ракетни системи С-75М „Двина“. Заједно са техником су стигли и стручњаци који су одмах покренули обуку и формирање противваздухопловних ракетних пукова.

Обука се одвијала по 14 сати дневно уз помоћ преводилаца. „Месец дана смо ми сами седели за командама, а Вијетнамци су се налазили у близини, посматрали наше акције и стицали су искуство у вођењу борби. Затим су сами сели за командне пултове, а ми смо стајали иза њих и контролисали њихове акције“, присећао се мајор Генадиј Шеломитов. 

Услови рада у Вијетнаму су изузетно тешко падали Европљанима јер они нису били навикли на такву климу. Често су у кабинама станица за навођење ракета седели само у доњем вешу и шлемовима. Купали су се у зноју, јер није било клима-уређаја, а вентилатори су дували врео ваздух од +60 степени.

Па ипак се процес обуке одвијао са успехом. Убрзо су престоница Ханој, најважнија лука Хајфонг и гранично подручје са Јужним Вијетнамом дуж 17. паралеле били под заштитом противваздухопловних ракетних пукова.

Совјетски артиљерци у биткама

Противваздухопловна артиљерија је 24. јула 1965. године изнад Ханоја оборила први „Фантом“ (по другим изворима било је срушено 2 или 3 авиона). У част овог догађаја, председник Демократске Републике Вијетнам Хо Ши Мин прогласио је 24. јул Даном противваздухопловних ракетних снага.

После тога су совјетски ПВО артиљерци често помагали Вијетнамцима не само у заштити важних војних и инфраструктурних објеката, већ и постављању заседа на вероватним рутама непријатељске авијације. Дивизије су ноћу тајно одлазиле у џунглу, обарале неколико авиона и одмах се повлачиле са својих положаја.

Овако је своје борбено искуство у Вијетнаму описао старији поручник Вадим Шчербаков: „Ја се нисам сукобљавао са авионом, већ са оним ко је њиме управљао... Гледајући у своје индикаторе као да сам га гледао у лице, дисао му за врат и осећао све његове покрете. Свим својим бићем сам осећао шта он сад ради у својој херметичној кабини. Летео сам изнад зеленог тепиха џунгле, и чекао. Чекао сам да му попусте живци или да га обузме дрско самопоуздање. А када се стекну услови – то је то! Мој си, дечко! Паљба!" 

Американци су изнад Северног Вијетнама током рата изгубили око 2.000 авиона и беспилотних летелица. Важну улогу у томе одиграли су совјетски војни стручњаци.