Где и када је основана руска држава?

Стара Ладога је село у Лењинградској области на обали реке Волхов, удаљено 120 км од Санкт Петербурга. Данас у њему живи мање од 2.000 људи, али је у средњем веку то био велики мултинационални град који је трговао са Централном Азијом и Северном Европом. Археолошка ископавања указују да је Ладога основана најкасније 753. године, што значи да је сада (2023) стара најмање 1270 година.

Сматра се да је Ладога била прва прстоница Старе Русије. Наиме, према неким летописима, у њој је отпочео своју владавину Рјурик, оснивач прве династије руских владара који је на позив словенских племена стигао из северних земаља и постао њихов кнез.

Где је дошао Рјурик?

„Лето 6370. (862). Изгнаше Варјаге преко мора, и не дадоше им данак, и почеше сами собом да владају. И не би међу њима правде, и устаде род на род, и бејаху међу њима свађе, и заратише једни с другима. И рекоше сами себи: ’Потражимо себи кнеза који би владао нама, и судио по правди’“, – гласи „Повест минулих лета“, један од кључних руских летописа настао вероватно почетком 12. века.

Према овом документу, браћа Варјази – Рјурик, Синеус и Трувор – одазвали су се на позив источнословенског племена Словена и њихових суседа, угрофинских племена Чуда и Мерјана, и почели да владају у три различита града. И док се сви извори слажу да је Синеус кренуо у Белоозеро (данас Вологодска област), а Трувор у Изборск (данас Псковска област), верзије о Рјуриковој резиденцији се разилазе.

А све због тога што оригинал „Повести минулих лета“ није сачуван. До нас је дошло пет списа из 14-16. века, тј. из касније репродукције документа које нису биле његове строге копије, јер је током касног средњег века објављено је неколико издања летописа.

По једнима, Рјурик се заиста 862. године настанио у Ладоги, а 864, после смрти оба брата, преузео је сву власт, преселио се на језеро Иљмен и основао свој град. Касније је близу тог града никао Новгород.

Према другима, Рјурик се одмах настанио у Новгородским земљама. Присталице ове теорије се позивају на чињеницу да је средином 9. века Ладога била неутврђено трговачко насеље, па самим тим Рјурик није могао изабрати њу за резиденцију. Штавише, око 860-их, уочи позивања Варјага, Ладогу је захватио велики пожар, који је вероватно избио услед међусобних размирица.

Верзија о почетку Рјурикове владавине у Ладоги могла је настати у 11-12. веку због њених политичких односа са Новгородом. Наиме, градска заједница Ладоге је настојала да се изолује и формира своју „волост“ (велику територију са главним градом и својим локалним кнезом).

„Становници Ладоге су изнели сопствени историјски концепт по коме је Новгород, који је наводно основао ладошки кнез, представљао неку врсту предграђа Ладоге“, пише историчар Максим Жих. „Формирање историјског памћења у којем је Ладога доживљавана као престоница и независан град у прошлости, а уједно и град старији од Новгорода, требало је да помогне становницима Ладоге да се изборе за независност свог града у садашњости“.

Да ли је Рјурик реална личност или мит?

Постоји и сумња да је Рјурик био реална историјска личност. Они који верују да је он заиста постојао ослањају се на средњовековне летописе, који су, како се сматра, написани 150-200 година након Рјурикове владавине.

Интензивно је истраживано и питање његовог порекла. У летописима се именом Варјази називају Швеђани, Норвежани, Холанђани и Енглези. Осим Енглеза сви су они Скандинавци или Нормани. Присталице „норманске теорије“ која је настала у 18. веку убрајају и Рјурика у Нормане. Сматра се да његово име води порекло из прагерманског језика, претече скандинавских језика.

Такође се примећује да име „Рјурик“ личи на име Рорика од Дорестада, или од Јутланда, који је средином 9. века био вазал франачких краљева. Притом се у западним изворима не спомиње „руски“ Рјурик, а чињеница да су Рјурик и Рорик живели скоро у исто време, наводи неке истраживаче на идеју да је реч о истој особи.

Постојале су верзије да је Рјурик био представник савеза словенских племена (варјашког племена Рус и Бодрића, тј. Ободрита), који су живели на јужној обали Балтичког мора. Такву теорију је заступао Михаил Ломоносов, научник и енциклопедиста из 18. века. Он није желео да прихвати идеју да је зачетник руске државности био Скандинавац.

У 16. веку је откривено да Рјурик има и римско-пруске корене, тј. да води порекло од римског императора Августа. Дакле, велике московске кнежеве, Рјурикове потомке, требало је поштовати као Августове наследнике, тј. представнике царског рода.

Детаљније: Први руски владар – реална личност или само мит?

„У касном средњем веку Рјурикова личност је већ служила као темељ идентитета владајуће династије. Касније, у 17. веку, управо ће Рјуриков портрет стајати на почетку чувеног „Титуларника“ великих кнезова и царева руске државе. У том „Титуларнику“ ће бити представљени портрети најистакнутијих владара у руској историји. Рјурик ће тамо бити на првом месту“, истиче историчар Аркадиј Тарасов.

Значи ли то да се Стара Русија појавила када је Рјурик постао кнез?

Вероватно је бесмислено водити расправе о првој престоници Старе Русије, ако у Рјуриково време ни држава као таква још није постојала. Али и по овом питању постоје различита мишљења.

Савремени историчари наводе 882. годину као условни датум формирања староруске државе, односно, датум када је Рјуриков рођак Олег ујединио Новгород и новоосвојени Кијев.

Према ставу московске историјске школе, Русија је настала тек у 14-15. веку за време Ивана III, великог московског кнеза који је почео да окупља руске кнежевине око Москве. Иван III је укинуо вазалну завистност руских земаља од Златне Хорде, одобрио скуп закона, развио бирократске карактеристике државе, увео грб са двоглавим орлом као симбол врховне власти и присвојио титулу цара целе Русије.

У Великом Новгороду је 1862. године (на годишњицу позивања Варјага) за време цара Александра II свечано отворен споменик „Хиљадугодишњица Русије“. У његовој композицији Рјурик као оснивач руске државе заузима посебно место.

Цар Николај I, отац Александра II, озваничио је 862. годину као годину настанка државности Русије. Његов син је прославио округлу годишњицу државности и организовао велико помпезно отварање споменика, тежећи ка остварењу неких својих политичких циљева.

Први циљ му је био да нагласи континуитет моћи – стога су на барељефу споменика приказани кључни владари. Други – да истакне како је владавина Русијом почела „пријатељским договором“ власти и народа, тј. Рјурика и племена која су га позвала, и како се она (владавина) још увек заснива на њему. И на крају, отварање споменика у Новгороду требало је да скрене пажњу на „прве слободе“ које су уживали становници средњевековне Новгородске републике. Тадашњим властима је било важно да ову паралелу повуку 1862. године у контексту либералних „Великих реформи“ Александра II.

Очигледно је да су током векова поједина места у летописима, као и тумачењима руске историје, истицана на основу потребе да се одбране актуелне политичке тезе. И мада нема недвосмислених одговора на питања везана за настанак руске државности, Рјуриков статус „родоначелника“ Русије је званично признат, а позивање Варјага третира се као важна прекретница у историји руске државе.