Рјурик
Getty ImagesНајвероватније су то били Варјази, који се у руском летопису из 12. веку називају „Руси”. Према летопису, Рјурик (који је живео до 879. године) је био варјашки кнез кога су Финци и источни Словени 862. године позвали у северозападне земље.
И не би међу њима правде, и устаде род на род, и бијаху међу њима свађе, и ратовати стадоше једни с другима. И рекоше сами себи: „Потражићемо себи кнеза који би владао нама, и судио по правди. И иђаху преко мора ка Варјазима, ка Русима. Ови се Варјази, наиме, називаху Руси, као што се други зову Шведи, а други пак – Нормани и Англи, а још други – Готи; тако и ови. Казаше Русима Чуди, Словени и Кривичи: „Земља је наша велика и богата, а реда у њој нема. Дођите да кнезујете и да владате нама.”
Повест минулих лета (Несторов летопис), Русија, 12. век
Заједно са Рјуриком дошли су и његови савезници (летопис их назива браћом) Синеус и Трувор. Они су се устоличили са својом пратњом у градовима Ладога и Новгород (Рјурик), Бело Језеро (Синеус) и Изборск (Трувор). Ова историјска прекретница, позната и као „позивање Варјага”, означила је почетак руске државе. Трувор и Синеус су умрли убрзо након успостављања своје власти, а Рјурик је затим преузео њихову земљу. Рјурикови наследници, почев од сина Игора (878-945), наставили су Рјурикову лозу и били познати као Рјуриковичи.
Рјурик на споменику „Миленијум Русије“ у Новгороду
Дар Ветер (CC BY-SA 3.0)Неколико стотина. Међутим, тачан број се не може одредити због недостатка историјских извора. Најпрегледније породично стабло Рјуриковича можете погледати овде.
У 11. веку династија се проширила и род се разгранао на мање огранке. Многи кнежеви су владали у стотинама градова широм Русије, стварајући тако феудалну поделу земље. У то доба династија је имала 5 великих огранака.
Платно Виктора Васњецова „Рјурика и браћу дочекују у Старој Ладоги"
Getty ImagesВладали су 748 година: од 862. године, када су позвани Рјурик и његова браћа, па све до 1610. године, када је са власти свргнут последњи цар династије Рјурикович, Василиј IV (Василиј Шујски).
Слика Павла Корина „Александар Невски“ из Третјаковске галерије
Global Look PressИван Грозни
Global Look PressВасилиј Шујски (1552-1612) је био последњи цар из династије Рјуриковича који је владао Русијом од 1606. године, када је убијен Лажни Димитрије. Шујски је припадао суздаљској грани Рјуриковича.
Василиј Шујски
Владимир Бојко/Global Look PressВладао је 4 године, али никад није био свеопште признат. Чак је и у Москви имао мало или нимало власти. 1610. године са власти су га збацили кнежеви Воротински и Мстиславски. Шујски је принудно замонашен. Умро две године касније у Пољској.
Михаил Фјодорович Романов
SputnikДа, један предак Романових био је Рјурикович. Био је то Фјодор Кошка, који је умро 1407. Његов потомак Роман Захарин-Кошкин био је зачетник рода.
Земски сабор бира Михаила Фјодоровича за цара Русије
Рјуриковичи су изгубили право на престол, јер је Михаила Фјодоровича (1596-1645), првог владара из династије Романов, 1613. године изабрао Земски сабор (скупштина сталежа у Руском царству у 16. и 17 веку). Тако да су Романови на власт дошли законским путем.
Рјуриковичи су, ипак, и даље били поштовани. Задржали су све своје кнежевске титуле чак и после реформи Петра Великог. На почетку 18. века било је 47 руских кнежевских династија, а већина њих водила је порекло од Рјуриковича. До 80-их година 19. века остало је њих 36. Били су активни у различитим друштвеним сферама, али углавном су били државни чиновници или официри војске.
Никита Лобанов-Ростовски
Јевгениј Одиноков/SputnikДанас на хиљаде људи носи гене Рјуриковича. Никита Лобанов-Ростовски (рођен 6. јануара 1935), стручњак за генеалогију и колекционар, данас је један од најпознатијих потомака Рјуриковича.
Андреј Гагарин
Janvhei (CC BY-SA 3.0)Руски професор физике Андреј Гагарин (1934-2011) био је такође познати потомак династије Рјуриковича. Женио се три пута и имао две ћерке и сина. Кнез Дмитриј Шаховски (рођен 1934), професор филологије, је још један Рјурикович. Живи у Паризу.
Тврђава и црква св. Николе у Изборску, Псковска област
Владимир Астапкович/SputnikТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу