Зашто су у СССР-у за време Другог светског рата стрељани команданти Црвене армије?

Катастрофалан почетак рата против нацистичке Немачке шокирао је совјетско друштво. Сви су веровали да ће Црвена армија лако зауставити и потиснути непријатеља на његову територију. Уместо тога, војска је трпела тешке поразе и константно узмицала ка истоку.

За неуспехе је неко морао да одговара, тако да је у Оружаним снагама одмах почео „лов на вештице“. Многи совјетски команданти су ухапшени и стрељани под оптужбом за „кукавичлук“, „уношење панике“ и „напуштање стратешких положаја без дозволе команде“.

Највећи ударац је задат команди Западног фронта, где је Црвена армија у јуну и јулу 1941. године доживела пораз у бици за Бјалисток и Минск. Погубљени су командант фронта, начелник штаба, начелник за везу, начелник артиљерије, командант ваздухопловних снага фронта и низ других команданата.

Генерали нису били репресирани само због пораза на фронту. Још пре почетка рата покретани су поступци поводом њиховог учешћа у „антисовјетској завери“, а смртне пресуде су им изрицане када је рат већ био у пуном јеку.

Највиши чинови су већином репресирани у време које је било најтеже по Совјетски Савез, тј. 1941. и 1942. године. После Стаљинове смрти сви стрељани команданти су рехабилитовани.

1. Начелник штаба Северозападног фронта (пре рата Северозападног посебног војног округа), генерал-потпуковник Петар Кљонов, ухапшен је након неуспелог покушаја совјетских трупа да зауставе пробој Вермахта у балтичке државе на почетку рата.

Петар Кљонов

Public domain

Оптужен је за учешће у „десничарској троцкистичкој организацији“ и „неактивност у руковођењу трупама округа“. Стрељан је 23. фебруара 1942. године.

2. После пораза главнине снага Западног фронта у биткама код Минска и Бјалистока у лето 1941. године ухапшени су командант фронта, генерал Дмитриј Павлов, и низ високих официра који су били под његовом командом. Сви су оптужени за „кукавичлук, самовољно напуштање стратешких положаја без дозволе врховне команде, за неактивност и хаос у систему командовања“.

Командири Радничко-сељачке црвене армије (РККА), 1940. Павлов први слева.

Public domain

Павлов је стрељан 22. јула 1941. заједно са својим начелником штаба генерал-мајором Владимиром Климовским, начелником фронта генерал-мајором за везу Андрејем Григорјевом и командантом 4. армије Александром Коробковом.

3. Начелник артиљерије Западног фронта (пре рата – Западног засебног војног округа), генерал-потпуковник Николај Клич, оптужен је за „криминалну неактивност и немар, услед чега артиљерија округа није била спремна за борбена дејства, због чега је у првим данима рата највећи део артиљерије Западног фронта и муниције пао непријатељу у руке”. Стрељан је 16. октобра 1941.

Генерал-потпуковник Николај Клич

Public domain

4. Након самоубиства команданта Ратног ваздухопловства генерал-мајора Ивана Копеца које се догодило првог дана рата 22. јуна 1941. године, на упражњени положај постављен је његов заменик, генерал-мајор авијације Андреј Тајурски.

Генерал-мајор авијације Андреј Тајурски

Public domain

Међутим, Тајурски је већ 2. јула смењен и оптужен за неиспуњавање обавеза због чега су трупе које су биле у његовој надлежности поднеле велике губитке у људству и материјалним средствима. Стрељан је 23. фебруара 1942. године.

5. Генерал-мајор Николај Гловацки, командант 118. дивизије, оптужен је за повлачење трупа на другу страну реке Велике током борби за Псков у јулу 1941. године, које је спровео без писменог наређења команданта 41. стрељачког корпуса, генерал-мајора Ивана Кособуцког.

Генерал-мајор Николај Гловацки

Public domain

Гловацки је тврдио да је за то добио усмено наређење, међутим, Кособуцки ту чињеницу није потврдио. Војсковођа је стрељан 3. августа исте године.

6. Почетком 1941. године генерал-мајор авијације, пробни пилот Александар Филин, оштро је критиковао руководство совјетске ваздухопловне индустрије, због чега је 23. маја исте године ухапшен.

Генерал-мајор авијације, пробни пилот Александар Филин са породицом, 1931. Фотографија М. Калашњикова

Public domain

Оптужен је за „саботажу“ и „антисовјетску агитацију и пропаганду“. Филин је стрељан 23. фебруара 1942. године.

7. На самом почетку рата 14. механизовани корпус је у току борбених окршаја на подручју Бреста и Кобрина поднео велике губитке у људству и техници. Због тога је 8. јула ухапшен командант корпуса, генерал-мајор Степан Оборин.

Портрет генерал-мајора Степана Оборина

Public domain

Он је осуђен на смртну казну и стрељан 16. октобра 1941. „због криминално немарног односа према службеној дужности који је довео до губитка људства и имовине“.

8. Доцент Артиљеријске академије „Ф. Е. Дзержински“, генерал-мајор Макариј Петров, ухапшен је 30. јуна 1941. године због „антисовјетизма“ и „учешћа у антисовјетској војној завери“.

Генерал-мајор Макариј Петров

Public domain

Осуђен је на смрт стрељањем 13. фебруара 1942. године. Казна је извршена десет дана касније.

9. Заменик начелника штаба Ратног ваздухопловства Радничко-сељачке Црвене армије, генерал-мајор авијације Павле Јусупов, ухапшен је 17. јуна 1941. године, само пет дана пре почетка рата против нацистичке Немачке.

Генерал-мајор авијације Павле Јусупов

Public domain

Оптужен је за учешће у антисовјетској завери и стрељан 23. фебруара 1942. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!