Тројица величанствених: Непоражене руске војсковође

Портрет маршала Совјетског Савеза Георгија Константиновича Жукова, Уметник П. Корин, 1945.

Владимир Бојко/Global Look Press
Русија је у својој историји много пута ратовала. Ово су три војсковође које су прославиле своју земљу тријумфалним победама на бојном пољу.

1. Александар Суворов

Александар Васиљевич Суворов, гроф Суворов од Рамника, кнез италијански (1729–1800), руски генералисимус и један од највећих руских војсковођа који није изгубио ниједну битку. Art portrait.

Александар Суворов у својој дугој ратној каријери није изгубио ниједну битку. Однео је преко 60 победа. Међу њима је најтежа вероватно била опсада турске тврђаве Измаил 1790. године.

То је било у време Руско-турског рата, када је тврђава Измаил на Дунаву имала кључни стратешки значај. Била је добро утврђена, имала је високе бедеме и ров дубок 10 метара. У гарнизону је било око 35.000 војника (од тога су половина били јањичари – елитне турске трупе), а Суворов је на располагању имао око 31.000 војника.

Непријатељ је био доста јачи, али то није сметало Суворову да упути Турцима недвосмислену поруку: „Имате 24 часа за преговоре и излазак на слободу. Мој први пуцањ ће значити да сте сви заробљени, мој напад – да сте мртви“. Начелник одбране града одговорио је у сличном маниру: „Пре ће Дунав потећи уназад и сунце пасти на земљу него што ће се Измаил предати“.

Ј. Данилевски, В. Сибирски, Јуриш на тврђаву Измаил, 11. децембар 1790, фрагмент, лева страна диораме, 1972, Измаил, Историјски музеј А.В. Суворова.

Суворов је шест дана учио своје војнике да савлађују ровове и бедеме, а затим је извршио напад на тврђаву пре свитања, и то са три стране. Турке је овај потез мало дезоријентисао јер нису очекивали напад са различитих страна. Жестоко су се бранили, тако да је битка била тешка. Русима је ипак пошло за руком да заузму спољне бедеме и уђу у град. Уличне борбе у граду су прерасле у прави покољ.

„Пуцало се из сваког прозора. ... Поред мушкараца ратовале су и жене. Оне су нападале Русе са јатаганима у рукама као да су очајнички јуриле у смрт... Падали су запаљени кровови ... Неколико хиљада коња је побегло из запаљене коњушнице. Трчали су улицама као суманути и правили хаос“ – тако је ову епску битку приказао у 19. веку руски историчар.

Тврђава је пала у 16:00. Турци су изгубили 26.000 људи, а 9.000 је заробљено. Руси су изгубили око 2.200 војника. Неколико година касније, Суворов је рекао да „Само једном у животу човек се може осмелити да нападне такву тврђаву“.

2. Фјодор Ушаков

Непознати уметник, портрет адмирала Фјодора Ушакова  19. век.

И адмирал Фјодор Ушаков, који је командовао флотом у 18. веку, није изгубио ниједну битку. Није изгубио ниједан брод, и ниједан његов морнар није доспео у заробљеништво.

Већину својих победа Ушаков је однео у борбама против Турака. За разлику од копнених руских трупа које су биле доста јаке, флота на Црном мору је крајем века још увек била у процесу стварања, тако да су Турци имали јачу морнарицу. Због тога је Црноморска флота избегавала одлучне битке против Турака. Све се променило када је у марту 1790. године Ушаков постављен на чело флоте. Он је укинуо тадашње инертне обичаје ратовања на мору. Придржавао се флексибилнијег иновативног приступа који је бродовима омогућавао да маневришу у току битке, а посебну пажњу је обраћао на увежбавање.

Александар Блинков, поморска битка код Тендре  8. и 9. септембра 1790.

Нове методе су уродиле плодом у кључној акцији против Турака, у бици код Тендре (близу обала Бугарске). У септембру 1790. османлијска флота је била већа ¬– Турци су имали 14 ратних бродова, а Ушаков 10. Па ипак је Ушаков одлучио да крене у напад усмеривши паљбу пре свега на најважније турске бродове. Они нису могли да га задрже и почели су панично да се повлаче. „Наша флота је гонила и тукла непријатеља целим путем током повлачења“, рекао је Ушаков. Потера је трајала два дана. Руси су успели да потопе главни непријатељски брод и да заузму још један ратни брод. Турска страна је изгубила шест бродова и преко 2.000 војника, док је са руске стране 21 војник убијен, а 25 их је рањено.

„Битка код Тендре је ушла у светску теорију ратовања на мору. Адмирал Ушаков је био... иноватор у погледу маневарске тактике поморских битака која се показала као ефикасна и означила је крај доминације Турске на Црном мору...“, рекао је руски војни историчар.

3. Георгиј Жуков

Портрет маршала Совјетског Савеза Георгија Константиновича Жукова. Уметник П. В. Малков. 1943.

Трећи војсковођа је дошао до изражаја у совјетско доба, током Другог светског рата. Георгиј Жуков је четвороструки Херој Совјетског Савеза и добитник многих признања. Он је представљао СССР када је Немачка потписала безусловну капитулацију. Управо он је извршио смотру московске Параде Победе у јуну 1945. године.

Жуков је одиграо одлучујућу улогу у планирању и извођењу кључних акција Црвене армије на немачко-совјетском фронту, а такође у завршној бици за Берлин. Његов Први белоруски фронт је успео да заузме добро утврђене немачке положаје.

Завршетак рата у Берлину 1945. Брандербуршка капија.

Напад је почео ноћу уочи 16. априла изузетно моћном и добро координираном атриљеријском паљбом. Затим су, још пре свитања, у борбу кренули тенкови уз подршку пешадије. То је било могуће извести захваљујући многобројним рефлекторима који су постављени иза јединица у офанзиви.

Две недеље касније, 1. маја, Црвена застава је подигнута на зграду Рајхстага. Тако је заузет главни град Немачке. Већина историчара високо цени Жуковљеву генијалност, а поједини га чак зову „Паганини у уметности ратовања“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“