На Северном Уралу. Обала реке Шајтанке.
Veniamin Metenkov (Public domain)Прво налазиште платине откривено је 1819. године у близини Јекатеринбурга, а пет година касније пронађено је ново на подручју реке Баранчи, где се налазила железара, да би 1825. биле пронађене алувијалне наслаге платине у области Нижњег Тагила. Откриће је било случајно: радници у рудницима су с времена на време проналазили чудна црна зрнца. Будући да су била довољно тешка могла су се употребити уместо сачме, па су у лов на локалну дивљач мештани ишли са патронама пуним платине. Међутим, чим се сазнало за квалитет новог метала руски инжењери су схватили колико кошта такав лов и запрепастили се! Испоставило се да су пронађене резерве платине толико велике да је Русија преко ноћи постала њен главни произвођач. Само 1828. године је извађена 1,5 тона овог драгоценог метала! У Јужној Америци за читав век није експлоатисано толико платине.
Фабрика за производњу платине
Public domainРекло би се да нову руду треба само извадити, а све остало ће бити лако. Али проблем је био у томе што нико није знао шта се ради са платином, а искуство других земаља није могло бити од користи. Тамо је, наиме, платина коришћена у техничке сврхе, на пример за израду разноврсне хемијске опреме, или за фалсификовање јер је била савршена за легирање са златом.
Платина. Грумен „Демидов“
Public domainИз уралских фабрика су на царски двор у Санкт Петербург стизали производи од платине попут мастионице, прстења, дарохранилице, као и пронађено грумење. Министар финансија Јегор Канкрин је један грумен, тежак преко четири килограма, уручио цару Николају I. Цар је високо оценио поклон и данас се грумен „Демидов“ чува у Дијамантском фонду. Вероватно је управо то био доказ да платину треба схватити озбиљно. Одлучено је да се од 1826. године од фабрика наплаћује накнада за експлоатацију платине, и да се један део шаље у Ковницу новца.
Кованице од платине
Public domainКоначно је министар Канкрин дошао на идеју како се платина може корисно употребити и предложио да се од ње праве кованице. То је могло да побољша тешко стање у трезору, настало после рата 1812. године. Своју идеју је поделио са научником Александром фон Хумболтом, који га је упозорио да то може бити погрешан корак. Повод за забринутост су била колебања цена платине као и њен превише једноставан изглед. Али министар је одлучио да ризикује. Од 1828. године Русија је ковала новчиће од платине од 3, 6 и 12 рубаља и постала је прва земља на свету која је новац од овог метала пустила у оптицај. Од укупно извађене 32 тоне платине на израду кованица је утрошено скоро 15 тона, дакле добра половина. А онда је све изненада стало.
Радови у рудницима платине
Public domainДесило се оно на шта је упозоравао Александар фон Хумболт. Цена метала у „луксузним новчићима“ је већ била пет пута већа него у сребрним. На пример, три рубље од платине коштале су 12 пута више од сребрног новчића истог апоена. А цене платине у Европи су расле, што је довело до тога да рубље од платине изгубе смисао. Ковница новца се плашила могућих фалсификата, па је производња кованица од платине 1845. године обустављена и оне су повучене из оптицаја.
Британска компанија Johnson Matthey је 1867. године купила све руске резерве платине. Тако је Енглеска, иако није имала ниједно налазиште платине, дуго година била водећа земља у овој грани индустрије. А Русија је и даље остала једина земља у историји у којој су били у оптицају „луксузни новчићи“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу