6. децембра 1741. године Јелисавета се на челу гренадира Преображенског пука упутила у Зимски дворац. Изашавши из санки на Адмиралтејском тргу, једва се кретала кроз дубок снег. Тада су припадници гарде подигли принцезу на рамена и унели је у дворац. Тако је почела њена владавина.
1. Као и Петар, Јелисавета је желела да буде Европљанка
Иван Никитин
„Принцеза Елизобет Петровна више говори немачки, него руски“ – то је сестра Петра Великог и Јелисаветина тетка Наталија Алексејевна записала 1713. године. Мала Јелисавета, која је немачку азбуку научила са 3 године, са четири се на немачком обраћала породици, гостима и слугама. Са дванаест година добро је говорила француски, а са шеснаест владала је њим као матерњим. Јeлисавета је, као и њен отац, била врло отворена према свему што је страно и хтела је сама да разговара са страним изасланицима и гостима.
Као и њен отац, Јелисавета Петровна је много пажње поклањала развоју образовања у Русији. Управо за време њене владавине обновљени су статут и правилник Академије наука, отворени Московски универзитет (1755) и Императорска академија уметности (1757). Комплетну реформу система руског образовања, која је већ била предмет завршних разматрања царице и високих доглавника, спречила је смрт Јелисавете Петровне 1761. године.
2. Понекад је имала „народске“ манире
Louis Caravaque
Јелисавета је тридесетих година XVIII века, када је имала 21 годину, према тестаменту своје мајке требало да наследи престо после смрти Петра II. Али престо је заузела Ана Ивановна, њена сестра од стрица. Јелисавета је од почетка тридесетих зато прешла у Москву, где је живела у царском селу Покровскоје-Рупцово, поред данашње станице метроа „Електрозаводска“, на обали реке Јаузе. Ту се до данас налази дрвени дворац обновљен по њеном налогу 1733. године. Док је Јелисавета у њему боравила, много времена је проводила са дворским сељацима, чак је са њима играла народне плесове и певала песме.
Сергеј Ашмарин (CC BY-SA 3.0)
У Москви се такође навикла на стари обичај московских принцеза, на „чешкање пета“ (старинска масажа стопала) пред спавање. Када је већ постала царица, и даље је волела да јој угледне даме петербуршке елите пре спавање „чешкају пете“.
Осим тога, по сећању савременика, Јелисавета Петровна је била сентиментална и побожна, али у исто време је патила од наступа гнева. Историчар Казимир Валишевски преноси ову легенду: „Једном је Лопухина (Наталија Фјодоровна Лопухина (1699 – 1762), царичина дворска дама), позната по лепоти, због чега је царица на њу била љубоморна, наумила, из лакомислености или као неку врсту изазова, да се појави са ружом у коси у прилици када је царица у фризури носила исту такву ружу. Усред бала Јелисавета ју је натерала да клекне, наредила да се донесу маказе, одсекла јој проклету ружу заједно са праменом косе за који је била причвршћена и, опаливши преступници две добре шамарчине, наставила да плеше. Када су јој рекли да се несрећна Лопухина онесвестила, слегла је раменима: 'Тако јој и треба, глупачи!'“
3. Јелисавета се по свој прилици заветовала да за њене владавине неће бити погубљења
Georg Cristoph Grooth
Према једној легенди, Јелисавета се пре него што је отишла у касарне Преображенског пука, помолила Богу и заклела да, ако дође на трон, за време њене владавине неће бити донета ниједна смртна пресуда. Формално је тако и било, али то не значи да су јој казне биле милостиве. Споменута Лопухина је, на пример, 1743. године због учешћа у завери против царице бичевана, откинут јој је језик и прогнана је у Сибир.
Осим тога, управо у Јелисаветино време обновљен је радни логор у заливу Рогервик, у који су смештани они којима је према закону следовала смртна казна. Ту је, радећи у нељудским условима, већина заробљеника умирала за само неколико месеци.
4. Обожавала је да се кити и удешава
Јавно власништво
Јелисавета Петровна је, као и њен отац, диктирала моду у високом друштву. Строго је водила рачуна о томе да се на званичним баловима при двору угледне даме појављују увек у новим хаљинама, што је за двор значило огромне издатке. Према проценама, у њеној гардероби се налазило од 8 до 15 хиљада хаљина, и она је заузимала читаву огромну дворану у Зимском дворцу. После царичине смрти све ове хаљине су дароване манастирима и црквама.
Јавно власништво
Од Јелисаветиног доласка на власт па до 1750. године у двору су биле уобичајене „метаморфозе“, када су се мушкарци појављивали у дамским хаљинама, а даме у мушким одорама. Сама царица се прерушавала у холандског морнара, у мускетара, у козака. Такође је смишљала костиме за трупу свог дворског позоришта који је био њена страст педесетих година XVIII века. Трупа Фјодора Волкова, који је стекао позоришно образовање под покровитељством Јелисавете Петровне, 1576. године је постала прво званично позориште у земљи.
5. Била је побожна и пешице одлазила на ходочашћа
Јевгениј Лансере
Јелисавета Петровна је била дубоко побожна и сматрала је својом дужношћу да одлази на ходочашћа у древне манастире у близини старе престонице: Савино-Сторожевски, Новојерусалимски манастир, Тројице-Сергијева лавра. Казимир Вишњевски је записао: „Одлазећи пешице на путовање, улагала је недеље, а понекад и месеце у то да пређе шездесет врста које су делиле чувени манастир од Москве. Дешавало се да, када би се уморила, није могла пешице да пређе последње три-четири врсте до станице, где је наређено да се сагради кућа и где је одмарала по неколико дана. Она би у том случају до станице отишла кочијама, али наредног дана кочије би је вратиле на место где је прекинула пешачење.“
Јелисавета Петровна се много бавила црквеним пословима. Управо за њене владавине завршен је превод Библије на руски језик, започет још у време њеног оца. „Јелисаветина Библија“ из 1751. године и данас се уз незнатне измене користи на богослужењима Руске православне цркве.