Када је у Русију продрло учење о хороскопским знацима

Државни историјски музеј
Руси су одувек волели разна народна гатања и предвиђања. Зато се и астрологија са предсказањима и саветима о томе који су дани повољни за различите послове Русима допала и дубоко продрла у народни (па чак и дворски) живот.

Од древних времена људи су покушавали да спознају природу и кретање небеских тела. Још у древном Вавилону су небески круг делили на 12 делова који одговарају знацима Зодијака. Током године Сунце пролази кроз ова сазвежђа и сваки од ових периода носи одређени симболичан смисао.

Стара Русија је астрологију упознала преко Византије, чији су изасланици први пут говорили о томе да постоје извесни „добри“ и „лоши“ дани. Углавном се то односило на вођење домаћинства и свакодневни живот. „Изборник Свјатослава 1073. године“ је први документ у Старој Русији, међу онима који су до данас сачувани, у којем постоје информације о знацима Зодијака и њихови прикази. У суштини је то енциклопедија XI века која говори о хришћанству, моралу, математици и природи. Између осталог, у Изборнику је објављен превод текста Јована Дамаскина о системима календара, а као илустрација на маргинама су приказани знаци Зодијака.

Хришћанска црква је званично била против астрологије. Библијском учењу противречио је принцип према којем се судбина може предвидети, јер њу познаје само Господ. Црква није одобравала ни друга сујеверја ни описивање типова људи према астрологији. 

Међутим, како је Стара Русија развијала везе са Европом, где су астрологија и хороскопски знаци већ били популарни, учење о њима је почело да се шири. Посебно је то дошло до изражаја у књигама. На пример, 1494. године штампана је руска верзија познате грчке „Хришћанске топографије“ Козме Индикоплова. Ова књига представља један од првих хришћанских описа света. У њој се, између осталог, налази и опис уређења небеских тела и круга Зодијака.

У другој половини XVII века под утицајем Европе се формирала дворска култура. Астрологија и хороскопи са предвиђањима продрли су дубље у све сфере руског живота, за њих се заинтересовао чак и цар Алексеј Михајлович. Сунце и знаци Зодијака красили су таваницу његовог Коломенског дворца у Москви, саграђеног у XVII веку. Сам дворац није сачуван, али приказ на таваници објављен је 1881. године у Атласу „Руске народне слике“, који је објавио Дмитриј Ровински.

Сачуван је и опис таванице, а 2011. године у реконструисаном Коломенском дворцу појавила се реплика овог мурала. 

Мада су се астрологија и зодијачки знаци косили са ставовима православне цркве, постепено су продрли чак и у „Месецослов“, посебан календар у којем су наведени црквени и народни празници, као и обичаји и предзнаци везани за природу и кућни живот. Ово је, на пример, једна страница о знаку Ваге из Месецослова из XVII века.

За време Петра I интересовање за астрологију је само порасло. Његов сарадник Јаков Брус је саставио чувени „Брјусов календар“ који је био намењен за следећих 200 година. Ту су се налазиле информације о црквеним и државним празницима, као и најразличитији подаци, укључујући астролошке и пољопривредне. Овај календар су читали сеоски свештеници, ситне спахије, занатлије и трговци. У њему су се проналазили савети о томе када је најбоље шишати се и бавити се трговином у зависности од месечевих мена. Календар је садржао и судбинска предсказања и опис карактера према знацима Зодијака.  

„Ради занимације и забаве друштва“ у XVIII веку су објављене књиге под називом „Планетник“ и „Зодијачник“. У њима није било илустрација, али су садржале детаљне описе карактера људи рођених под покровитељством одређене планете, као и карактеристике знака Зодијака. Ево шта се, на пример, наводи за стрелце: „Ко се под овим знаком родио, биће красноречив, имаће широко лице и црне очи, широка рамена, равну косу, младеж на грудима или челу, биће праведан и веселе нарави.“ О овновима се каже да су „добри и дружељубиви“ по карактеру, лавови су „храбри и неукротиви“, а јарци „много обећавају, али мало дају“. Све у свему, то подсећа на савремене описе знакова.

Симболи Зодијака продрли су и народне занате. Погледајте унутрашњу страну поклопца сандука „Годишња доба“, начињеног на Руском Северу крајем XVIII – почетком XIX века. Осим народних приказа годишњих доба, ту се налазе и слике знакова Зодијака, који симболизују природне стихије. Доле је стрелац – ватра, десно јарац – земља, горе близанци – ваздух, а лево шкорпија – вода (очигледно је руски уметник, који никада није видео ову егзотичну животињу, приказао шкорпију као непознато биће са рачвастим репом).

Знаци Зодијака интензивно су продирали у ентеријер разних друштвених слојева: још у XVIII веку правили су се притискивачи за папир у облику ракова, вазе са рибама и статуе са лавовима у техници гжељске керамике. Симболи су се појављивали и на осликаним керамичким плочицама на пећи. Ово су, на пример, две глинене плочице из XVIII века са приказом водолије. На једној стоји: „Стварам забаву“.

Посебно су прикази зодијачких знакова били чести међу староверцима, који нису поштовали никакве прописе званичне цркве. Они су издавали илустроване календаре-месецослове са „Пасхалијом“, односно системом календарско-астрономског прорачунавања црквених празника.

Овде можете видети страницу из староверског месецослова из 1836. године са знаком риба које означавају крај зиме.

Штампар Иван Ситин је 1884. године почео да објављује календаре за народ. Они су штампани у огромним тиражима и, према речима издавача, „календар је људима давао савете за све ситуације у животу“. Календари су били привлачно украшени, а различитих година на корицама би се нашла царска породица, сцене из руског живота или историјске слике. На корицама се 1915. године нашла слика астронома са телескопом и астролошки знаци.

Астрологија није сметала ни совјетској власти. Круг Зодијака приказан је, на пример, на календару из 1919. године.

Зодијак се појавио и на „Универзалном стоном календару“ за 1924. годину, који је објавио државни издавач. 

Изложба „Под знаком Зодијака. Споменици културе од најстаријих времена до наших дана из колекције Историјског музеја“ одржаће се у Историјском музеју у Москви од 13. децембра 2023. године до 11. марта 2024.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“