Брјусов календар: Зашто су га Руси повезивали са вештичарењем и нечистом силом?

Государственный Эрмитаж/Public Domain
Већини људи у царској Русији ова књига није била доступна. Међутим, гласине и нагађања о њеном садржају вековима су копкали и узнемиравали неписмено сељаштво.

Почетком XVIII века у Русији се појавио „мистични“ календар који је садржао астролошке прогнозе за различите зодијачке знакове, предвиђања судбине држава и податке о томе која планета управља текућом годином.

Очигледно је ово издање било начињено по угледу на европски календар сличног садржаја који се у XVII и XVIII веку у Европи издавао у огромним тиражима и био веома популаран.

Ови календари нису само показивали датум. Садржали су и метеоролошке, астрономске и астролошке прогнозе, медицинске савете, важне религијске празнике и датуме одржавања вашара. У Русији је постојало само једно издање ове врсте. Био је то Брјусов календар, који је у народу послужио као повод за настанак великоги броја гласина, предрасуда и легенди.

Европски календари и руски маг  

Календар је назив добио по човеку који га је објавио. Јаков Брјус је био један од најважнијих доглавника Петра I. Цар га је ценио пре свега због његовог образовања. Јаков се разумео у математику, астрономију, војну доктрину, проучавао је енглески образовни систем и законе током такозване „Велике амбасаде“ -  дипломатског путовања Петра I у иностранство.

Јаков Брјус

Јаковљева ученост била је повод за појаву великог броја легенди у народу. Говорило се да се меци одбијају од њега, да је направио вечити часовник, да је од цвећа створио живог човека, да непогрешиво предвиђа временске услове и да може старог човека да учини младим. Митска свест и необразовање већег дела становништва спречавали су народ да схвати чиме се заправо Јаков бави. У приповеци „Арапин Петра Великог“ руски писац Александар Пушкин пише да је овај научник у народу био познат као „руски Фауст“. Али Јаковљево бављење науком није било једини разлог за настанак бројних легенди у вези с њим. Брјусов календар, који је по њему добио име, томе је посебно допринео.

Оваква врста календара била је позната у Европи од XII века. Они су имали облик џепне књиге или пергамента увијеног неколико пута. Осим самог календара, оваква издања су често садржала: савете по питању исхране и здравља, временске прогнозе, савете за пољопривреду, астролошка предвиђања, десет заповести и седам смртних грехова. Календар је био нека врста великог универзалног приручника, мада су неки примерци били толико мали да сте могли да их заденете за појас (такве примерке обично су користили лекари). Календари су били толико популарни да су у Енглеској у XVII веку по тиражу заостајали само за Библијом, док је средином века годишње штампано око 400.000 примерака. Брјусов календар се појавио тек почетком XVIII века и био је једино издање ове врсте на руском тлу.

Предвиђање временских услова и астролошке прогнозе

1706. године отворена је Московска грађанска штампарија која је била под надлежношћу Артиљеријске управе на челу са Јаковом Брјусом. Он није руководио штампаријом, али је цензурисао дела која ће се штампати, одређивао њихов тираж и био уредник издања. Међу штампаним издањима нашло се неколико календара: један је садржао податке о изласку и заласку сунца, други о православним празницима, док су трећи и четврти поседовали астролошке прогнозе. Јаков није имао никакве везе са писањем календара и био је на првим страницама наведен управо као издавач, али календар, заснован на четири споменута мања календара, назван је „Брјусов“ ради веће продаје. Наиме, научник је био изузетно популарна личност и његово име је привлачило купце.

Календар је штампан неколико пута и био је копија оригиналног издања са незнатним допунама. После реиздања календара намењеног за период од 1800. до 2000. године Јаков Брјус је у свести народа дефинитивно стекао репутацију црног мага. У календару су се, наиме, налазила предвиђања за сваку годину: у чему ће човек имати среће, шта ће се десити на државним нивоу, карактер људи у зависности од зодијачког знака. На пример, Бик је описан на следећи начин: „...хвалисави, достојанствени, смели, лукави, способни за науку; жене љутите, свадљиве, заљубљиве и љубопитљиве, надживе првог мужа. Ако Бик преживи двадесету годину, може доживети 77 година.“

Предвиђања су се наводила за неколико година одједном, при чему је један циклус трајао 28 година. На пример, ако је нешто предсказано за 1802. годину, то би се односило и на 1830, 1858. и тако даље. Ево шта је, на пример, Брјусов календар предвиђао за ове године: „Велика промена у некој познатој Држави; нови вид владавине у некој републици; славна битка; велики владар долази на престо.“

Такође је за сваку годину дефинисана „владајућа планета“, од које су, наводно, зависили временски услови, приноси, епидемије и природне катаклизме. На пример, године под влашћу Сатурна сматране су за неповољне: „Звездозналци сматрају да је у време владавине ове планете година врло лоша за народ: долази до глади, куге, велике хладноће и много заразних болести. Људи рођени у тој годину су намрштени, шкрти, рђави, злопамтила, али вредни“. Владавина Јупитера, с друге стране, се сматрала срећном: „Планета Јупитер је по природи врела, храбра и сматра се за планету среће, науке, изобиља и богатства. Рођени у овој години су срећни, верни, саосећајни и морални, љубазни, побожни...“

Већи део сељака били су земљорадници, а за њих су од посебног значаја била предвиђања о приносима и временским условима. Међутим, у сеоској средини календар се проширио касније, када је издавач Иван Ситин од 1896. године почео да користи податке из Брјусовог календара за објављивање годишњака. Овај календар није био толико мистичан и с обзиром на непостојање директних веза и приступа информацијама преко телефона и интернета, могао је заиста да буде врло користан у практичном животу. Сељаци су га називали „Брјуси“ и на основу њега знали када треба да обављају пољске радове. У календару је постојао део са кратким подацима о православним празницима. Тамо сте могли да нађете и списак свих установа које дају краткорочне кредите и пружају основну помоћ. Календар је имао укупно 15 сегмената и 504 странице.

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“