Како је Наполеон затрпао Русију лажним новцем

Штампано у Паризу

У роману „Рат и мир“ Лав Толстој је описао како је Наполеон између осталог издао наредбу „да се што је могуће пре доставе у Русију лажне руске новчанице припремљене за увоз“. И то није пишчева фикција. Наполеон није први пут користио ту тактику. Пре похода на Руску империју по његовом наређењу већ су ковани пруски новчићи и штампане енглеске и аустријске папирне новчанице.

Према једној од верзија, штампање руског лажног новца почело је непосредно пре инвазије у париској штампарији којом је руководио мсје Фен, брат Наполеоновог помоћника. Штампарске форме је израдио гравер Лал. Он је за месец дана направио 700 потребних штампарских плоча. За тај подухват није знао нико осим Шарла Демара, шефа тадашњег одељења Министарства полиције. Сви су били одлично уиграни: одштампане новчанице су бацали на прљав под и гужвали како би што више личиле на новац који је већ био у оптицају.

Према другој верзији, у Паризу је одштампан само део лажног новца, а затим је штампарија отпремљена у Варшаву и Виљнус да би била ближе непријатељској територији.

Лажне новчанице су утоварене на 34 теретњака и стигле су у Русију заједно са Наполеоновом армијом. Французи су планирали да овим новцем плате храну и смештај, и били су спремни да штампају нове новчанице. Постоји легенда која каже да су московски староверци дочекали Наполеона као ослободиоца, па им је он поклонио преносиву штампарију. Тако су „рубље“, наводно, почеле да се штампају у селу Преображенско.

Сувише квалитетан новац

Само онај ко је имао „око соколово“ могао је да препозна фалсификат. Уз то је фалсификат био и много квалитетнији од оригиналних новчаница. Прво, папир је имао елегантан плави одсјај, а друго, кривотворени новац је штампан на савременијој опреми, па је на новчаницама био равномернији распоред текста, видела се рељефна штампа и водени жиг је био квалитетнији. Чак је поправљен и службени печат који се налазио на оригиналу и имао једва приметну пукотину, а уместо правог на фалсификату је коришћен гравирани потпис.

Фалсификаторе су одали натписи. Они нису знали руски, па нису ни приметили словне грешке. Уместо „Спиридон“ писало је „Спиридот“, али све су то ситнице, јелте. Баш ће некога бити брига што уместо „д“ пише „л“, па испада да „доносиоцу дрлавне новчанице“ („госуларственной“ уместо „государственной) треба исплатити „25 рубаља валећег металног новца“ („холячею“ уместо „ходячею“).

Један према четири

Највећи је „бисер“ што су официри француске војске примали плату у овим новчаницама. Зато су се трудили да их се што пре отарасе мењајући их за злато или сребро. Поред тога, Французи су код Каменог моста у Москви отворили мењачнице где су новчанице од пет рубаља мењали за једну сребрну рубљу у металу.

Уосталом, чак и житељи коју су пристајали да им продају сточну храну тражили су да им се плати у металном новцу. На папирне новчанице су сувише снажно утицала колебања финансијског тржишта, па се 1797. године папирна рубља могла променити за 75,5 копејака у сребрном новцу. Павле I је наредио да се генерално униште све постојеће залихе папирног новца, те је у склопу те акције спаљено око 5 милиона рубаља. Чак су и скупоцени царски сервиси претопљени у сребрне новчиће, али ни то није помогло. Инфлација је у Русији наставила да расте, па је почетком рата једна папирна рубља вредела тек нешто више од 25 копејака у металу.

Фалсификовани новац у војничкој каси

Верује се да је Наполеон током повлачења из Русије наредио да се уништи сав лажни новац који није био пуштен у оптицај. Али кривотворени новац који је већ коришћен остао је у оптицају и после рата. Од 1813. до 1817. пронађено је преко 5,5 милиона фалсификованих рубаља. А колико је их је остало да циркулише међу становницима у земљи – није било могуће утврдити. У првој години након рата банке су чак примале фалсификован новац исто као и прави. „Наполеонове рубље“ су пронађене чак и у касама руских пукова који су се вратили из Француске. Испоставило се да је од 1,5 милиона тих рубаља 300.000 фалсификовано.

Курс папирних рубаља је наставио да пада, тако да је 1815. године износио 20 копејака у сребру за 1 папирну рубљу. План спасавања је осмислио министар финансија Дмитриј Гурјев. Он је предложио да се све папирне новчанице замене и да се отвори предузеће које ће једино имати право да штампа новац. Тако се 1818. године по указу Александра I појавила Експедиција за израду државних хартија. Она је изадавала папирни новац за целокупну територију Руског царства, креирала је дизајн, правила папир и штампала новчанице.