Велика вода
Поплаве у Москви први пут се спомињу у летописима из XV века. Нагло повећање нивоа воде описивано је вишезначним изразом „велика вода“. У хроникама је забележена незапамћена навала воде и изражавало се жаљење: „таква какве није било“.
Како пролеће са обавезним изливањем реке не би више представљало претњу по становнике града, одлучено је да се у Москви сагради систем за одвод воде. Најпре је прокопана речица Неглинка од Боровицке куле Кремља до реке Москве. А затим је почело стварање вештачких језера и брана.
Али то није увек могло да спречи несрећу. У XVI веку због обилних киша град је неколико пута постајао налик на Венецију. На јесен 1551. године, када је снег већ пао и лед почео да се хвата по рекама, пљускови су подигли ниво воде онако како се обично дешава с пролећа. А почетком зиме 1564. године због изненадних дугих киша неколико недеља пре Божића становници Москве су се чамцима кретали по граду.
Јавно власништво
Васкршњи потоп
На пролеће 1655. године уместо да се радују светлом Васкрсу становници Москве су покушавали да спасу своју имовину. Вода је тако препунила реке да су се оне претвориле у узбуркане бујице које су брисале све пред собом. Дрвене куће су се распадале под налетом воде као играчке, вода је чупала дрвеће из корена. Бујица је стигла све до Кремља на узвишењу. Његове камене зидине нису издржале и попуцале су под навалом стихије.
1702. године практично је сасвим поплављено Немачко насеље (данашњи рејон станице метроа Бауманска). Изненадна поплава је изазвала нагло топљење снега и леда. Поново је кретање било могуће само пливајући или јашући на коњу, али уз крајњу обазривост. Вода је била дубока преко метар, тако да су ноге јахача стално зарањале у немирну бујицу.
Јавно власништво
Поплаве које су се дешавале неколико пута годишње наносиле су граду озбиљну штету. Често је био оштећен Велики камени мост код зидина Кремља, на којем су се налазиле продајне тезге, млинови и крчме. Године 1783. једна поплава је однела три лука моста: једанаест тезги се срушило у воду, а њихове крхотине су усмртиле две жене које су код моста прале рубље, рибара и једног пролазника.
Несрећа која би редовно задесила град услед поплава навела је људе да траже техничка решења за одвод воде и безбедност грађана. Тако је настао канал који је од поплава заштитио територију Остоженке и Јакиманке.
Парк у води
Река Москва је ипак наставила грађанима да приређује непријатна изненађења. Године 1823. током два дана река је држала ниво од 8,5 метара и потопила Кремаљску (Александровску) башту. Подруми и приземља кућа претворили су се акваријуме, а на улицама су се уместо кочија поново појавили чамци.
Највећа поплава догодила се 1908. године, када је река Москва порасла 8,9 метара.
Јавно власништво
Лист „Руско слово“ је писао да је „читав простор између Москве и канала чинио оригиналан призор препун необичне лепоте. Посебно лепо изгледала је река између Москворецког и Каменог моста.
Јавно власништво
С једне стране у воду су тонуле зидине Кремља јарко осветљене електричним светиљкама, а са друге у њој су се огледала лепа здања и виле Софијског кеја“.
Јавно власништво
Зидине Кремља вода је запљускивала у висини од 2,3 метра, били су потопљени Болотно острво, већи део рејона Замоскворечје, Дорогомилово и Лужники. У центру града се раширило море које је прогутало ниске зграде.
Јавно власништво
Као помоћ онима који би пали у воду са мостова су спуштена ужад са омчама за које су људи могли да се ухвате. Са железничких станица више нису полазили возови, почели су проблеми са снабдевањем струјом. Град је потонуо у таму.
Јавно власништво
Савремене поплаве
У XX веку Москва је доживела још неколико поплава. 1926. године, и овог пута на Васкрс, под водом су се нашли рејони Замоскворечје и Хамовники.
Јавно власништво
Ниво воде је порастао 7,3 метара и држао се неколико дана. Последњи пут град је потопљен 1931. године, док се отада водена стихија налазила под контролом.
Јавно власништво