На самом почетку 1904. године почео је Руско-јапански рат, који се завршио изузетно крваво за Русију. На фотографији испод цара Николаја II са хлебом и сољу срећу на железничкој станици у уралском граду Златоусту, где је стигао да испрати пукове на фронт и да прегледа фабрике.
Државни историјски музеј Јужног Урала
После свечаног дочека, цар се упутио на параду у његову част.
Државни историјски музеј Јужног Урала
Николај II је затим разговарао са сељачким старешинама током свог доласка на локацију трупа послатих на Далеки исток.
Руско-јапански рат је један од првих ратова из којег су снимљене многе фотографије на линији фронта. Наредна фотографија приказује војни оркестар који вежба на терену.
У међувремену цела земља је подржавала фронт. У палати великог кнеза Владимира Александровича у Санкт Петербургу организована је радионица за шивење одеће за војску.
Многе девојке су се обучавале за милосрдне сестре и отишле на фронт да лече војнике и негују рањенике.
Јавно власништво
Лав Толстој је оштро осудио рат. Године 1904. написао је антиратни чланак под насловом: „Опаметите се!“, који је тако оштро критиковао поступке власти и цара да му је забрањено објављивање. „Опет рат. Опет патње, никоме неопходне, потпуно непожељне“, написао је он.
Године 1904. у царевој породици догодио се дуго очекивани догађај – после четири девојчице, царица је коначно родила дечака, будућег престолонаследника. Испод је једна од првих фотографија царевића Алексеја са породицом.
„Boasson and Eggler“/Централни државни архив филмских и фотодокумената Санкт Петербурга (ЦГАКФФД)
Упркос рату, друштвени и боемски живот је и даље био веома активан у престоницама. На слици испод се види познати певач Фјодор Шаљапин (стоји поред клавиристе) у посети код критичара Владимира Стасова (седи у центру са белом брадом) у Москви.
Позоришни живот у Санкт Петербургу такође није стао. Следећа фотографија приказује сцену из „Норе“, представе засноване на драми Хенрика Ибзена „Кућа за лутке“. Главну улогу игра позната глумица Вера Комисаржевска (на слици испод).
Државни музеј позоришне и музичке уметности Санкт Петербурга
Лепа дама, позната списатељица и песникиња Зинаида Гипијус, позира за фото студио Ота Ренарда, представљајући моду 1900-их.
У јулу 1904. године, министар унутрашњих послова Вјачеслав Плеве погинуо је од бомбе коју је револуционарни терориста бацио у његову кочију. Испод је приказана свечана сахрана овог званичника.
Петар Свјатополк-Мирски је постао нови министар унутрашњих послова. Фотографија испод приказује га у својој канцеларији. Биће отпуштен са своје дужности након избијања немира и револуције 1905. до којих су довели и Руско-јапански рат и политика самог Свјатополк-Мирског.
Данас је тешко замислити да су се у близини храма Светог Василија Блаженог у Москви некада возиле коњске запреге и да је ту постојала спонтана пијаца која би се често постављала.
Слика испод приказује како је изгледао обичан московски фијакер.
В. Шухов
Почетком 20. века америчка компанија „Сингер“ почела је да ради у Русији и убрзо је чак и производила своје машине за шивење у овој земљи, како не би морала да их увози из иностранства. Фотографија испод приказује шиваћу радионицу „Сингер“ у Санкт Петербургу.
Упркос рату, настављена је и активна изградња Транссибирске железнице, главне пруге широм земље. Изграђени су многи мостови преко река – на пример, мост преко реке Миас у Чељабинску се чак појавио на разгледници као обележје.
На овој серији разгледница из уралског града Чељабинска усликан је градски превоз…
А на овој, башкирска јурта, традиционалан шатор – дом номада из подножја Урала.
А испод су неке фотографије из мирног, обичног живота. Чајанка на отвореном са самоваром (руски чајник).
Испод племићка породица позира на трему своје сеоске куће.
Деца позирају у московском дворишту.
Група кадета усликана у Новојерусалимском манастиру у Московској области.
И, на крају, група ватрогасаца на обуци у Санкт Петербургу.