Киштимска катастрофа: нуклеарни инцидент који је 30 година држан у тајности

Александар Кондратјук/Sputnik
Једна од најстрашнијих нуклеарних катастрофа у Совјетском Савезу дуго је држана у тајности. Чак ни локални становници нису знали шта се догодило. По размерама контаминације ова несрећа заостаје само за Чернобиљем и Фукушимом.

Трагедија се догодила у вечерњим часовима 29. септембра 1957. године у затвореном граду Чељабинск-40 (данашњи Озјорск) у близини града Киштима. У хемијском комбинату „Мајак“ експлодирао је резервоар са радиоактивним отпадом. У тренутку несреће није било жртава, јер се експлозија догодила у недељу, на нерадни дан.

Хемијски комбинат „Мајак“ првих година рада

Експлозију су чули многи у округу, али томе нису придавали значај, јер се на том месту одвијала изградња. Наредног дана људи су, као и обично, кренули на посао и многи од њих су одмах упућени на задатке отклањања последица несреће. Неки су помагали да се трактори и остала техника обложе листовима олова, а неки рашчишћавали рушевине у комбинату.

Услед експлозије облак радијације се проширио на хиљаде километара унаоколо, али готово сав радиоактивни материјал је пао на територију комбината.

Три недеље касније ликвидирана су 23 села у непосредној близини комбината, куће су сравњене са земљом. Личне ствари становника су закопане у јаме, јер су показивале висок ниво радијације. Локални становници – 12 хиљада људи – расељени су на друге локације. Није им саопштен разлог пресељења.

Овај терен је и данас контаминиран и ненасељен. То је просто пустош са напуштеним објектима.  

Како је на крају закључила комисија задужена за истрагу овог случаја, до експлозије је дошло услед квара на систему за хлађење резервоара за чување отпада, што је довело до „исушивања раствора радиоактивних супстанци“. Кривица је приписана директору комбината који се у то време налазио у Москви. Он је смењен. Друга кажњавања нису уследила.  

Све до 1989. године несрећа је држана у тајности.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“