Какве тајне крију четири музеја-бункера у Москви?

Подземная Москва
Највредније се чува под земљом. Упознајемо вас са музејима-бункерима у руској престоници и инвентаром који се тамо налази.

1. Бункер-42

Силазак у СССР-у: Музеј Хладног рата смештен је на дубини од 65 метара, између метро станице Таганска и Котељническог кеја. Близина Кремља није ни мало случајна. У случају нуклеарне опасности планирано је да се влада ту смести и настави да управља земљом. Реч је о једном од највећих објеката специјалне намене површине седам хиљада квадратних метара у који може да стане 600 људи.

Бункер је пројектован 1947. године, а 1954. године инсталирано и прикључивано све што је неопходно за нормално функционисање људи, док је две године касније са радом почео резервни командни пункт штаба далекометне авијације. Са овог места командовано је совјетским стратешким нуклеарним бомбардерима све до средине осамдесетих година.

На изложби се може сазнати о конфронтацији Совјетског Савеза и Сједињених Држава у годинама Хладног рата и како је пројектован бункер намењен заштити од нуклеарног удара. Изложена је верна копија атомске бомбе РДС-1 у природној величини, апаратура за шифровање информација, као и различити артефакти повезани са радом подземног објекта. У музеју се организују интерактивни обиласци, а најхрабрији у његовим тунелима могу да се укључе у „Зарницу“, спортско војну игру популарну у СССР-у или ласер таг.

2. „Подземна Москва“

Цивилно атомско склониште Краснопресњенске фабрике за прераду шећера „Мантулин“, изграђено 1972. године, однедавно је музеј. Поставка открива шта је све скривено у утроби руске престонице, говори о подземним објектима и склоништима, старим подрумима и становницима подземних простора. Велики одељак посвећен је цивилним склоништима, њиховој организацији, животу, опреми. Тако се овде може прелистати број дневног листа „Правда“ из 1972. године, сазнати како су изгледали специјални третмани оних који су дошли из контаминираних подручја и погледати опрема за хемијску и биолошку заштиту. Може се и окретати ручка система намењеног за пречишћавање ваздуха. Сви експонати у музеју могу да се додирују рукама.

3. Бункер – 703

Неупадљива зграда ЧЗ-703 личи на неку помоћну просторију или гаражу. Тако је и замишљена да се нико не би досетио да се унутра налази специјална архива Министарства спољних послова СССР-а. У технолошком тунелу изграђеном током рада на Замоскворецкој линији метроа раније су се налазили ватростални сефови са важним поверљивим документима. Близина метроа није прошла без последица, просторије су повремено плављене, док на крају нису окарактерисане као неприкладне за коришћење.

Музеј који се налази на дубини од 43 метра, отворен је 2018. године. Не само да гламура нема ни у назнакама, већ би се пре могло говорити о бруталном стимпанку иза тешких заштитних врата. Изложене су макете заштитних грађевина, специјална опрема, материјали о совјетским бункерима. Бонус представља невероватни тунел у једном од блокова склоништа у ком се одмах може снимити научнофантастични филм.

4. Стаљинов бункер

Пуни назив овог музеја у Измаилову гласи: „Резервни командни пункт Врховног команданта Црвене армије Ј. В. Стаљина из времена Великог отаџбинског рата (1941-1945)“. Налази се на трибини стадиона „Измаилово“. Градња спортског објекта који је требало да прими 120 хиљада посетилаца започела је тридесетих година прошлог века. Планирано је да буде завршен за Спартакијаду народа СССР-а. Међутим, због избијања Другог светског рата радови су обустављени. Обновљени су тек 1960-тих, али без првобитног полета.

Од првобитног пројекта остали су само једна трибина и седамдесет метара дуг тунел предвиђен за долазак важних гостију на владину ложу.

Музеј-бункер отворен је 1996. године. У његовом унутрашњем простору реконструисани су Стаљинов кабинет, трпезарија у грузијском стилу и сала за седнице Главног штаба врховног команданта. Поставка није толико историјска колико је измаштана. Сам Стаљин овде никада није био, а и градња бункера на трибини никада није планирана.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“