Зашто је игра у којој су уживали милиони совјетске деце личила на војну вежбу?

Уткин/Sputnik

Совјетска деца су се упознавала са војничким животом много пре него што ће постати војници. Она су учествовала у популарним спортским и војним играма познатим као Зарница (што на руском значи „удаљени блесак муње”), које су симулирале праве војне вежбе совјетске војске.

Шаламов/Sputnik

Игру нису измислили совјетски генерали или војни стручњаци. Идеју је дала обична учитељица Зоја Кротова из села у Пермској области.

Борис Мјасников/TASS

23. фебруара 1964. године Совјетски Савез је обележавао национални празник Дан заштитника отаџбине и Зоја је предложила својим колегама да овај дан обележе на посебан начин. Све школе су се обукле као различите врсте војних снага са децом као војницима и учитељима као официрима. Говорили су међу собом у војном стилу, давали и примали наређења, организовали параде и одржавали војне игре у облику савладавања препрека симулирајући „минско поље” и „бодљикаву жицу”.

Владимир Веленгурин/TASS

Идеја дечје игре која имитира праве војне активности дочекана је са великим одушевљењем. Корак по корак Зарница је стекла популарност у многим совјетским градовима и селима. Три године касније, 1967, добила је званичан статус и редовно је одржавана широм земље под личном контролом маршала Ивана Баграмјана и Василија Казакова.

Сергеј Метелица/TASS

Совјетско руководство је Зарницу доживело као важан елемент патриотског образовања омладине. Посматрана је као рана фаза основне војне обуке за децу узраста од 10 до 17 година.

Исаак Дуњин /TASS

Зарница је обухватала званичне церемоније, параде, маршеве, различите тренинге и такмичења, али деца су највише уживала у „борбеној” фази игре. „Војске” су се бориле за заставу супротне стране и истовремено покушавале да заштите своју. Када је долазило до борбе прса у прса, циљ је био да се откину еполете пришивене на раменима на одећи противничког „војника”. Праве туче су биле строго забрањене.

Вјачеслав Рунов/Sputnik

Када би „војник” изгубио еполету на једном рамену, значило је да је „рањен”. Могао је да хода по бојишту, али није имао право да трчи. „Рањеници” су могли да добију помоћ од „медицинских сестара”, девојчица које су учествовале у игри заједно са дечацима. Оне су им ушивале еполете. Када би неко изгубио обе еполете, значило је да је „мртав”.

В. Мариковски/Sputnik

У Зарници су учествовале чак и праве војне јединице. Официри су држали састанке и семинаре, војници су старијој деци давали да држе праве митраљезе са лажним мецима и хеликоптером или оклопним транспортером их пребацивали до њиховог „бојног поља”.

Михаил Свишчев/TASS

Војска је за децу обезбеђивала заштитна одела и гас-маске. Понекад су учесници Зарнице чак имали прилику да пуцају из правог оружја са правим мецима под строгим надзором.

Јуриј Муравин /TASS

Зарница није заборављена ни после распада Совјетског Савеза. Често се организује у дечјим летњим камповима или је приређују различите организације, али њена заступљеност није ни близу масовности коју је имала у совјетско доба.

Прочитајте такође: 10 ствари које ћете разумети само ако сте живели у СССР-у

Какви су људи стасали у совјетским „пионирским логорима”?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!