Обичаји који су важили при васпитању престолонаследника у Русији обликовали су се вековима: царевиће су мазили и пазили, умотавали у крзно, хранили 5 пута дневно и неограничено им давали слаткише. Дадиље и васпитачи су са њима разговарали искључиво нежно, никада их нису кажњавали. Имали су огроман број играчака и настављали су да се „играју“ чак и као тинејџери – сетимо се само дечачке војске Петра I.
Млада Немица Катарина II није могла да утиче на то како се васпитавао њен син Павел I. Међутим, запазила је жалосну чињеницу да он има „лоше здравље и лошу душу“. За то је окривљавала васпитање.
Али када је Катарина II постала неприкосновена царица, одлучила је да се умеша у васпитање вољеног унука (будућег цара) Александра, као и његовог брата Константина. Царица је својеручно 1784. године написала указ „Упутство за васпитање“. Према том упутству, најважније што деца треба да стекну је „темељно и тачно познавање ствари, здраво тело и разум“.
1. Одећа
Одећа треба да буде што једноставнија и лакша. „Одећа њихових величанстава лети и зими не треба да буде превише топла, да не буде тешка, ни везана, а посебно да не притиска груди.“
2. Исхрана
Храна треба да буде једноставна, припремљена без зачина и с малом количином соли. Ако деца пожеле нешто да поједу између ручка и вечере, треба им дати комад хлеба, а лети уместо једног од оброка бобице или воће. „Нека не једу када су сити, и не пију ако не осећају жеђ; и да их нико када су сити не нуди храном или пићем.“
Катарина такође саветује да се деци не даје вино, осим ако препише лекар...
3. Свеж ваздух
Царица саветује да се дечја спаваћа соба проветрава, посебно ноћу. А зими собу не треба претерано грејати. Температура не треба да буде виша од 13-14 степени по Реомиру (што је око 16-17 степени Целзијуса).
И, наравно, што више времена проводити напољу. „Нека њихова величанства лети и зими што чешће буду на слободном ваздуху.“
4. Каљење и купање
Царица је приметила да парење у сауни, а затим купање у хладној води повољно делују на здравље. Како би се спречиле прехладе, препоручује да се ноге перу у хладној води и да се не брине о томе да ли ће дете напољу поквасити ноге. „Лети нека се купају колико сами пожеле, само да пре тога нису ознојани.“
5. Спавање
Катарина подучава да деца не треба да спавају на меким перинама и да њихови покривачи треба да буду лагани. Главу током спавања не треба умотавати, деца треба рано да легну и рано да устану. „Од осам до девет сати сна изгледа да је довољно.“ Децу будити не плашећи их, него их тихо позвати по имену.
6. Игре
Децу у играма не треба ограничавати. „Треба их подстицати на свако кретање и игру у складу са њиховим годинама и полом; јер кретање даје снагу и здравље телу и уму.“ Осим тога, одрасли не треба да се мешају у игру, ако их деца сама не позову да учествују. „Ако деци пружимо потпуну слободу у игри, брже ћемо упознати њихов карактер и склоности.“
Не остављати децу да дангубе, али их не терати да уче, него стално подстицати њихову радозналост различитим вежбама.
7. Лекови
„Не треба им давати никакве лекове без крајње нужде.“ Царица је овде била врло напредних схватања, сматрајући да је боље превентивно се бавити јачањем дететовог здравља, него му непрекидно давати лекове који привлаче само нове болести.
Осим тога, млади организми често доживљавају грозницу или врућицу. Царица то повезује са њиховим узрастом и сматра да то пролази без интервенције лекара.
Ране, опекотине од сунца и слично, наравно, треба лечити. Али чинити то треба без журбе како би се деца научила стрпљењу.
8. Васпитање доброг карактера
Једноставно правило гласи: за добро понашање и успехе дете треба похвалити, а за лоше понашање га треба укорити. „Никакво обично кажњавање не може деци бити од користи, ако не буде повезано са стидом што су учинили нешто лоше.“ Децу треба мотивисати да се лепо понашају да би добили љубав и похвалу.
Али ма колико хвалили дете, без личног примера васпитање је немогуће. „Васпитачи пред васпитаницима не треба да раде оно што не желе да деца преузму, и сасвим треба од вида и слуха њихових величанстава удаљити све лоше и порочне примере.“
„Лаж и превару треба забранити како самој деци, тако и њиховом окружењу, чак ни у шали то не треба користити, него их одвраћати од лажи.“
9. Сузе
Деца плачу из два разлога: 1) због тврдоглавости, 2) због преосетљивости и склоности да се жале, сматра Катарина. Али ни једно ни друго не треба подржавати. Деца не треба да добију оно што желе ако плачу. Децу треба учити да „патњу подносе са стрпљењем и без роптања“.
„Од малих ногу жеље деце треба потчинити здравом разуму и праведности.“
10. Брига о ближњима
Не треба тући или грдити децу, а такође пред њима не треба тући или грдити никога. Осим тога, не треба им дозволити да се иживљавају на животињама и инсектима. Треба их учити да се брину о ономе што им припада, била то животиња или цвеће у саксији.
Главна врлина којој децу треба научити је љубав према ближњем.
11. Страхови
Од раног узраста децу треба склањати од онога што их плаши и не треба их намерно плашити. Касније се може тачно схватити шта их плаши и упознати их са тим – или покушати да се то окрене на шалу.
12. Учтивост
Катарина саветује да се деца науче учтивости, а „учтивост се заснива на томе да човек нема лоше мишљење о себи, нити о ближњима“.
„Четири ствари су потпуно супротне учтивости:
1) Природна грубост је та која без снисходљивости према другим људима не обраћа пажњу ни на склоности, ни на изглед, ни на богатство човека.
2) Надменост према људима, непоштовање које се показује погледима, речима, поступцима и покретима.
3) Осуда поступака ближњег речима и подсмехом, намерне свађе и непрекидно противуречење.
4) Нарав која се бави ситницама, која у њима, ма какве биле, увек проналази за шта да се ухвати, да осуђује и пресуђује; такође и претерана учтивост у друштву је неподношљива.“