Финска војска, која се борила на страни нациста, опколила је 43. стрељачку дивизију код Виборга. То се догодило крајем августа 1941. године, у периоду Другог светског рата који је био најтежи за СССР.
При покушају пробоја командант дивизије генерал-мајор Владимир Кирпичников је заробљен.
Команданти Црвене армије тако високог ранга пре тога нису доспевали у финско заробљеништво (нити ће касније). У Финској се о овоме опширно писало у штампи и чак је о томе снимљен документарни филм.
На саслушању Кирпичников је непријатељу открио тајне информације о борбеним дејствима своје дивизије и читаве виборшке формације Црвене армије. Такође је написао низ бележака у којима је критиковао живот у СССР-у и систем војне обуке у Оружаним снагама земље.
„Доспевши у заробљеништво, сасвим сам клонуо и, изгубивши веру у борбену способност Црвене армије, сматрао сам да ће Немачка и Финска победити“, признао је генерал касније на саслушању које су овога пута водили совјетски иследници.
Притом је Кирпичников категорички одбио да интензивније сарађује са финским специјалним службама и чак да предводи антисовјетски покрет у Финској. На крају су Финци за њега изгубили интересовање и у децембру 1941. године послали га у логор за ратне заробљенике.
У домовину се генерал вратио након што се Финска повукла из рата 1944. године. Одбио је понуду да остане у земљи или да оде у Швајцарску.
У СССР-у Кирпичников је оптужен за издају и затворен. Генерал је признао да је издао војну тајну, али је одбио оптужбе да се добровољно предао и сарађивао са непријатељем.
28. августа 1950. године генерал је проглашен кривим и осуђен на најтежу казну уз одузимање државних одликовања и лишавање чина. Стрељан је истог дана. Никада није рехабилитован.