Како је Русија изгледала 1944. године? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Данас имамо на хиљаде ратних фотографија захваљујући одважним фотографима који су током целог рата били на фронту раме уз раме са борцима. На овој фотографији је ратни фото-репортер Јевгениј Халдеј у ослобођеном Севастопољу. Он ће годину дана касније снимити своју најпознатију фотографију „Застава победе над Рајхстагом“.

Ево неколико фотографија Јевгенија Халдеја: Маршал Семјон Тимошенко током припрема за операцију ослобођења Крима 1944. године.

Борбе за Керч.

Рушевине зграде Керченског историјско-археолошког музеја на планини Митридат подсећају на рушевине Партенона.

Јевгениј Халдеј је био један од првих фотографа који је видео разорени Севастопољ.

И свечану плотунску паљбу поводом ослобођења Севастопоља.

„Поново живот!“ Туристи на плажи разореног Севастопоља.

Деца на плажи у Севастопољу.

Морнари са крстарице „Молотов“ сунчају се после битке.

„Тако се завршавају ратови“ – легендарна и веома трагична фотографија Јевгенија Халдеја, која подсећа на слику Василија Верешчагина „Апотеоза рата“.

Јевгениј Халдеј и други фотографи направили су много портрета војника и учесника рата, како познатих, тако и непознатих јунака. На овој фотографији је пилот Сергеј Дуплиј у авионској кабини.

Снајпериста Валентина Кусанова.

Ронилац на Криму проверава има ли мина у води.

1944. година почела је важним догађајем – пробијена је блокада Лењинграда. Скоро 900 дана град се налазио у нацистичком обручу, а снабдевање храном и лековима било је ограничено. Много људи је изгубило живот од гранатирања и глади.

Фотографи су снимили битке за ослобођење Лењинграда.

Бивше царске резиденције на периферији Лењинграда и изван града биле су заузете, а прелепи дворци уништени. Ево шта су војници и фотографи угледали када су ушли у Петерхоф.

И дворци у Царском Селу такође су претворени у рушевине.

Од дворишта испред Александровског дворца у Царском Селу нацисти су направили гробље за своје војнике и официре.

Совјетски фотографи су били са војницима Црвене армије и у њеним најсентименталнијим тренуцима. Овако је изгледало ослобађање совјетске деце која су као заробљеници држана у нацистичком концентрационом логору у Петрозаводску.

Колона немачких ратних заробљеника продефиловала је Москвом.

Партизани одлазе у извидницу.

Тенкисти из Чељабинска читају писмо од другова са фронта

Чак и у суморном рату било је светлих тренутака. Девојка и војник крај бунара.

Совјетска армија је 1944. године ослободила Крим, Белорусију, Западну Украјину и Пољску. На фотографији су тенкови у Лавову.

Совјетски војници су као хероји и ослободиоци на сваком кораку дочекивани са цвећем и сузама радосницама.

Девојка у реду испред пункта за добровољно давање крви.

Звучи невероватно, али је изградња Московског метроа настављена и за време рата. Пуштене су у рад станице „Електрозаводска“ (лево) и „Партизанска“.

У ослобођеним градовима живот је текао даље, људи су ишли на посао, венчавали се и рађали децу.

Настављено је и снимање филмова. Сергеј Ајзенштајн је, на пример, снимио свој култни филм „Иван Грозни“. На фотографији је редитељ са глумцем Николајем Черкасовом, који игра главну улогу (слева).

Глумац Јевгениј Миљар је толико смршао у току рата да му је одлично пристала улога старца Кошчеја Бесмртног.

Писац Алексеј Толстој је у то доба био на врхунцу популарности. За свој роман о револуцији „Ход по мукама“ добио је Стаљинову награду, да би затим Стаљину лично послао писмо са молбом да новац од награде буде дониран за прављење тенка.

Московски зоолошки врт 1944. године.

Становници Уљановска на пристаништу испраћају пароброд „Феликс Дзержински“.

Док је већина мушкараца била на фронту девојке су обављале мушке радове. На фотографији је производња пројектила у лењинградској фабрици.

Производња оружја у фабрици алатних машина у Тули (и ту су скоро све девојке).

Топљење ливеног гвожђа у високој пећи фабрике „Уралмашзавод“