Ко је Кошчеј Бесмртни, главни злотвор у руским бајкама?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У скоро свакој руској народној бајци присутан је демонски елемент, тј. зла сила против које се бори главни јунак. Често је то страшни змај (троглави Змај Горинич) или зли чаробњак (Кошчеј Бесмртни).

Ко је Кошчеј?

Виктор Васњецов, „Кошчеј Бесмртни“, 1926.

Музеј-кућа Виктора Васњецова / Public Domain

Лик по имену Кошчеј (или Кашчеј) Бесмртни среће се у многим руским бајкама, како народним тако и ауторским. Од народних су најпознатије „Принцеза-жаба“, „Марја Моревна“ и „Кошчеј Бесмртни“, а од ауторских – поема „Руслан и Људмила“ Александра Пушкина. Понекад Кошчејево обличје и карактер варирају, али оно главно се никада не мења – то је злобни старац који поседује натприродну моћ. Он је лукав и подмукао, може да лети, да покида било које окове и да користи црну магију. Понекад јаше на чаробном коњу.

Главни злочин који Кошчеј чини у бајкама је отмица младе лепотице. Страшни старац зачарава своје жртве, и мами их у ропство помоћу обмане и тамних чари. Понекад Кошчеј може да обећа лепотици много злата ако она пристане да му буде жена. По правилу, девојкама увек у помоћ притиче млади витез, а њему у борби против највећег зла помаже свако кога витез сретне успут, па и бајковите животиње.

Руска народна бајка „Марја Моревна“, илустрација Тамара Шварјова.

Издавачка кућа „Малыш“ („Малишан“), 1990.

Само у једној бајци је обрнуто – заробљен је сам Кошчеј. Заробила га је и оковала у ланце млада ратница Марја Моревна, али је Кошчеј на превару успео да се ослободи.

Зашто се зове Кошчеј Бесмртни?

Кошчеј изгледа као мумија која хода. Толико је мршав да су га стари Словени замишљали као живи леш који звецка костима. И реч „кошчеј“ највероватније потиче од речи „кост“. У разним бајкама Кошчеј не једе и не пије веома дуго (понекад и по триста година!). Он се налази негде на граници између света живих и света мртвих, и зато није ни потпуно жив, ни потпуно мртав.

Друга верзија порекла речи упућује на туранску реч која значи „заробљеник, роб“. У том својству се „кошчеј“ појављује у „Слову о походу Игореву“, споменику старе руске књижевности из 12. века. Због тога и у бајкама час он некога одведе у ропство, час њега неко зароби.

Где живи Кошчеј?

Најчешће Кошчејево обиталиште је злослутни тамни и хладни замак или дворац који се налази веома, веома далеко, „преко девет земаља“, како се често каже у руским бајкама. Врло је тешко стићи до тог места, не може свако да га пронађе, и витез успут наилази на свакојаке препреке и чаробњачке замке. На том путу добар јунак може потпуно да умори коња или да похаба неколико пари гвоздених чизама.

Кошчеј у дворцу држи небројено благо, али је он сам крајње шкрт и уопште не користи своје богатство, него га само чува и пази на њега. Како је написао Александар Пушкин: „цар Кошчеј над златом вене“.

Еквивалент Аида

Иван Билибин, „Кошчеј Бесмртни“, 1901.

Public Domain

У словенској митологији је постојало неко тамно божанство Карачун. То је зли дух из доњег света, господар хладноће, мрака и света мртвих. Истраживач словенске митологије Лилија Алексејева сматра да је Кошчеј једна од фолклорних верзија Карачуна, древног демона. „Претпоставља се да су њега Словени третирали као зимско божанство које је сачувало црте оличења смрти“, пише Алексејева.

Бајковити Кошчеј, као и митски Карачун, личе на Аида, старогрчко божанство подземног света. Они такође маме друге ликове у своју јазбину, а доспети у њу значи прећи црту стварног света без могућности повратка. Витез у руским бајкама, слично Орфеју, одлази у страшно подземно царство да спасе своју Еуридику.

Да ли је он стварно Бесмртан?

Кошчеј се зове Бесмртни, али га је ипак могуће убити, мада је то прилично тешко. Да би победио главног злотвора и заувек се избавио од њега, јунак мора да сломи зачарану иглу која се налази у јајету, а јаје се налази у патки, патка у зецу, а зец у скривеном ковчежићу испод храста на острву усред мора...

Истраживач фолклора Владимир Проп сматра да је таква „смрт“, која засебно постоји, повезана са древним представама о људској души. „Душа се доживљава као самостално биће које може живети и изван човека. Није чак обавезно да човек умре да би се то остварило. И жив човек може изван себе да има душу, или једну од неколико душа. То је такозвана спољна душа, bush soul. Кошчеј има управо такву душу“, пише Проп у својој књизи „Историјски корени чаробне бајке“.

Кошчеј у савременој култури

Кадар из цртаног филма „Принцеза-жаба“, 1954.

Союзмультфильм

Зли старац је постао популаран лик у цртаним филмовима и екранизацијама руских бајки. Георгиј Миљар је најпрепознатљивији „Кошчеј“ совјетске кинематографије. Он је играо главну улогу у филму „Кашчеј Бесмртни“ из 1944. године. Миљар није морао специјално да се припрема за улогу мршавог старца. Филм је, наиме, сниман још у време Другог светског рата, и глумац се приликом евакуације у Душанбе заразио маларијом, па је после болести личио на „живи скелет“, као и његов лик. „Био сам тежак 45 килограма са све дубоким ципелама“, шалио се Миљар.

Кадар из филма „Кошчеј Бесмртни“, редитељ Александар Роу

Союздетфильм

Филм је премијерно приказан 9. маја 1945. године у препуном биоскопу. Победа над Кашчејем као замишљеним злом симболизовала је и победу над нацистима који су били стварно зло.

Уметник Григориј Миљар у улози Кашчеја и Галина Григоријева у улози Марје Моревне у филму „Кашчеј Бесмртни" (режисер Александар Роу).

Sputnik

Касније је Миљар играо Кашчеја и у другим совјетским филмовима, на пример „Ватра, вода и... бакарне трубе“ из 1967. године (где је лик Кошчеја, додуше, комичан). Занимљиво је да је у истом филму Миљар одиграо и чаробницу Бабу Јагу, што је његова друга култна и препознатљива улога.

Кадар из филма „Ватра, вода и... бакарне трубе“, 1967. / реж. Александар Роу.

Филмски студио „М. Горки“

Лик Кошчеја фигурира у преко 20 филмова, а један од најновијих је трилогија „Последњи витез“, где Кошчеја игра глумац Константин Лавроњенко, који и у другим филмовима често игра злочинце. Према редитељској замисли, овде је Кошчеј лукав, али ипак помаже позитивним ликовима у заједничкој борби против још већег зла.

Кадар из филма „Последњи витез“, 2017. / реж. Дмитриј Дјаченко.

Кинослово, Walt Disney Pictures

Руски анимирани филм „Кашеј. Крадљивац невести“ изашао је 2022. године. У њему зли чаробњак већ стотинама година без успеха тражи девојку коју би узео за жену.

Кадар из цртаног филма „Кашеј. Крадљивац невести“, 2022. / реж. Роман Артемјев

КиноАтис, Кинокомпания CTB / СТВ

Кошчеј (Koschei) фигурира и у популарној серији BBC „Доктор Ху“. То је, наиме, право име Господара, мрачног злочинца и Докторовог противника. Он је у филму господар времена, а поред тога се увек поново појављује, чак и када сви мисле да је погинуо.

Доктор Ху (ТВ, 1996) / реж. Џефри Сакс.

BBC Worldwide, Universal TV

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!