Последњи пораз Црвене армије у Другом светском рату

У априлу 1945. године совјетске трупе су незадрживо напредовале према Берлину. Територија Трећег Рајха из дана у дан је постајала све мања, а његове оружане снаге су се топиле као снег.

Није се могло ни претпоставити да ће у таквим условима, на прагу коначног уништења нацизма, Вермахт успети да нанесе пораз Црвеној армији. Али управо се то догодило.

Успешна офанзива

Самоходно артиљеријско оруђе ИСУ-122 форсира реку Нејсе, април 1945.

Archive photo

Свој последњи тријумф у Другом светском рату Немци су прославили у Саксонији. Тамо су у правцу Дрездена напредовале јединице 52. и 2. пољске армије. Формиране на територији СССР-а углавном од Пољака, оне су биле опремљене совјетским оружјем и подређене совјетској војној команди.

У почетку је офанзива совјетских и пољских трупа била прилично успешна. После форсирања реке Нејсе 16. априла и пробоја непријатељске одбране оне су након три дана кренуле у јуриш на стратешки важан град Бауцен, који су Немци претворили у снажно упориште. Остаци гарнизона и одреди немачке народне милиције (Фолксштурм) успели су да се одрже само у старој тврђави Ортенбург.

Немачки тенкови „Пантер“ и припадници дивизије „Херман Геринг“, пролеће 1945.

Archive photo

У то време су се јединице 1. пољског тенковског корпуса 2. пољске армије приближавале Дрездену. Командант армије, генерал Карољ Сверчевски, био је опседнут жељом да заузме један од најважнијих немачких центара и маштао је о томе да пољски војници први уђу у град. Како се испоставило, то је имало фаталне последице и утицало је на пораз који је потом уследио.

Неочекивани ударац

Занесене својим успешним продором на запад, совјетске и пољске трупе су превише растегле своје комуникације, тако да су се тенковске и механизоване јединице одвојиле од позадине и кренуле према Дрездену. Немци су то одмах искористили.

Дворац Бауцен

Archive photo

Непријатељ је концентрисао велике снаге, укључујући елитну падобранско-тенковску дивизију „Херман Геринг“, и са крила ударио на трупе које су напредовале. На тај начин је до 21. априла одсечена и опкољена главнина 2. пољске армије заједно са појединим совјетским јединицама. Командант Првог украјинског фронта маршал Иван Коњев написао је у својим мемоарима: „Нацисти су кренули у прилично јак бочни контранапад, надајући се да ће створити кризну ситуацију на целом левом крилу наших трупа и утицати на ток операције на главном берлинском правцу.”

Услед немачке контраофанзиве неколико совјетских и пољских јединица је доживело пораз. Основне снаге совјетске авијације биле су ангажоване у бици за Берлин, па је Луфтафе захваљујући тој чињеници успео да постигне привремену ваздушну надмоћ на овом делу фронта, што је додатно погоршало ситуацију. Коњев је опкољеним јединицама наредио да дејствују синхронизовано како би се извукле из обруча, али је тај план готово одмах пропао, јер се испоставило да је успостављање координације између совјетских трупа и пољских савезника било готово неизводљиво.

Заробљени у Бауцену пољски тешки тенк ИС-2 и оклопни транспортер Universal Carrier

Archive photo

Сверчевски није озбиљно схватио ситуацију мислећи да ће противник бити уништен у најкраћем року. Први пољски тенковски корпус је наставио да напредује ка Дрездену. Тек у подне 22. априла генерал је схватио размере предстојеће катастрофе и наредио тенкистима да се окрену и врате у Бауцен. Тенкови који су на лице места стигли увече истог дана одмах су ушли у борбу, али то није много утицало на ток битке.

Због погрешних прорачуна своје команде пољске трупе је обузела паника, што је изазвало хаос. Артиљерци су очајнички покушавали да зауставе напредовање немачких јединица, али су без подршке пешадије претрпели велике губитке. Дезоријентисане јединице су изгубиле везу са штабом и хитно су стављене под команду 52. армије.

Карољ Сверчевски

Archive photo

Чак и у тој катастрофалној ситуацији 2. армија пољске војске са три пешадијске дивизије наставила је да напредује према Дрездену. Маршал Коњев је 24. априла морао лично да интервенише и заустави њено напредовање на запад. Један пољски официр је касније прилично емотивно прокоментарисао поступке свог команданта: „Мора да је Сверчевски био пијан када је командовао“.

Непотребна победа

Немачки тенкисти посматрају уништен ИСУ-122

Archive photo

Са великом муком су се совјетске и пољске трупе пробијале из обруча. Када су јединице 7. гардијског механизованог корпуса покушале да пробију обруч и изађу из Вајсенберга, претрпеле су огромне губитке – преживела је само трећина војника. Генерал Владимир Максимов, који је командовао у пробоју, тешко је рањен и заробљен. У заробљеништву је убрзо подлегао ранама.

Једина преостала јединица на том правцу била је 9. пољска пешадијска дивизија. Она је 26. априла добила наређење да се повуче из Дрездена. У повратку је упала у заседу и претрпела велике губитке. Тога дана су војници дивизије „Херман Геринг“ коначно протерали совјетске трупе из Бауцена.

Припадници дивизије „Херман Геринг“ после битке у околини Бауцена.

Archive photo

Немци су покушали да умноже свој успех па су кренули ка истоку, али их је зауставила одморна совјетска 5. гардијска армија. Упркос локалном успеху, непријатељу није пошло за руком да оствари свој главни циљ и удари с крила на Црвену армију која је напредовала ка Берлину.

Друга пољска армија изгубила је преко 18.000 војника, што убијених, што рањених или несталих. Била је то петина њеног првобитног састава. Губици совјетских и немачких трупа нису познати.

Силна жеља да заузме Дрезден Сверчевском се није испунила. Град је заузела Црвена армија тек 8. маја, тј. после немачке капитулације.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!