Петар II, унук Петра Великог и син царевића Алексеја и кнегињице Софије Шарлоте од Брауншвајг Волфенбитела, царовао је само неколико година. Младог владара више је занимала забава него политика. Државним пословима се бавио Врховни тајни савет, тј. круг царевих поверљивих људи међу којима је било много московских бољара. Поред тога, у московски Новодевичји манастир је из Шлиселбурга прешла и Јевдокија Лопухина, бака Петра II, која такође није волела Петербург.
Портрет императора Петра II, непознати сликар, уље на платну.
Public domainЦар је 1728. године одлучио да његово крунисање буде одржано у Успенском храму Московског кремља. Са њим се из Петербурга преселио читав двор, заједно са царском гардом и свим државним службама. Тако је питање нове (старе) престонице било решено у корист Москве, која је поново добила статус главног града. Међутим, на томе се и завршило Петрово интересовање за државне послове. Цар је одлазио у лов, и тај лов је био бољи него у Санкт Петербургу, а о изградњи флоте и одржавању реда у северној престоници није ни размишљао.
Ана Ивановна у лову на јелене.
Василиј СуриковПетар II је у јануару 1730. године учествовао у празничној паради поводом великог освећења воде на реци Москви. Он се није плашио јаких мразева, али по повратку кући осетио је велику слабост и разболео се. Дванаест дана је провео у бунилу под високом температуром. Умро је од богиња у ноћи између 18. и 19. јануара. На престолу га је наследила Ана Ивановна, братаница Петра Великог. Она је устоличена у априлу 1730. године и већ кроз неколико недеља објавила је да престоницу враћа на обале Неве. У Петербургу су поново почели да одзвањају чекићи вредних неимара. Довршавани су стари дворци, и отпочела је изградња нових. Царски двор је враћен у Петербург 1732. године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу