КП на српско-мађарској граници: „Вратио бих се, али немам паре. Упали смо у замку”

Дарја Асламова, специјална дописница листа „Комсомольская правда” (КП) била је на граничном прелазу Хоргош-2 између Србије и Мађарске. Преносимо њену репортажу са лица места.

Несносан смрад спаљених гума одмах асоцира на украјински мајдан. Шатори, гомиле смећа, људи седе на земљи ноћу. Мини-устанак на граничном прелазу Хоргош-2 између Србије и Мађарске, пише Дарја Асламова, специјална дописница једног од најпопуларнијих руских издања, листа „Комсомольская правда” (КП).

„Шта је овде било! Избеглице су кренуле у напад, али Мађари нису отступали. Сузавац, водени топови. Када су почели да користе и штапове чак су се и новинари нашли на удару”, узбуђено је препричавала канадска новинарка Ребека.

„Ја бих све избеглице одвела у Канаду. Зар бих зажалила? Моји родитељи и сви моји пријатељи су имигранти. Канада је ионако земља сталних миграција”. Али Мађари очигледно не деле ставове експанзивне Канађанке. Они чак одлучно одбијају да хране ове хорде илегалних имиграната. Ако су већ избеглица на српској страни, онда нека се Срби брину о њима.

Храну у импровизовани камп доноси Црвени Крст. То није призор за слаба срца. Масе младих, агресивних мушкараца опколе аутомобиле, па чак и покушавају да отму храну. Жене, деца и старији људи се тискају са стране. Момак из Црвеног крста, млади Азијат, у бесу покушава да из камион изгура насилне мигранте. „Назад! Повуците се!”, повикао је у бесу.

Ујутру су Мађари почели да граде другу линију одбране од бодљикаве жице. Српске власти у очајању довозе до границе бесплатне аутобусе на којима је натпис: „За Хрватску”. Волонтери покушавају да наговоре избеглице да крену за Хрватску. „Одатле вам је директан пут за Словенију, у Шенген”. Део миграната купе своје ствари и иду ка аутобусима.

Мухамед Ибрахим који се представио као новинар из Ирака каже да неће насести на овај трик, јер Словенија затвара границу. На питање дописнице зашто не остане у Србији, прелепом пољопривредном крају и остане да ради на земљи, Мухамед каже: „Овде влада сиромаштво! И зашто морам да радим у пољу? Чекају нас у Немачкој, Немци зову мигранте. Ангела Меркел је тако добра!”. Којим путем да иде до Немачке Мухамед је сазнао на Твитеру. У Енглесу и Француску не жели да иде јер су „Енглези зли, а Французи презиру Арапе”.

Он је решен да сачекада да Мађари отворе границу. Сигуран је у то, јер су присутне многобројне камере и новинари. „Знам какву снагу имају медији. Овде се сакупио цео свет. Све камере су упрте у нас. У мене! А новинари раде свој посао: цео свет говори о нацисти Орбану и садистима Мађарима. Неће успети још дуго да се носе са оваквим притиском”, сигуран је Мухамед.

Мршави фудбалски тренер из Сирије Зуру и педијатар из Ирака. Зуру само што не плаче. Потрошио је пет хиљада долара на пут и остао заглављен у Србији. „Спреман сам да се вратим назад у Сирију. Али где да нађем паре? Намамили су нас у замку”.

„Људи из ᾿Даеша᾿ (овако Арапи зову ИД) киднаповали су мог сина. Морао сам да платим откуп пет хиљада долара да би се вратио жив. Онда сам узео четворо своје деце и бежао из Ирака. Ја сам Сунит, али не верујте да су Сунити и Шиити увек једни друге мрзели. Док је Садам Хусејин био на власти живели смо у слози. Онда су дошли Американци и посејали мржњу. Они то умеју да раде”.

Осим избеглица на граници живе најегзотичније особе, као што је Србин Филип Шаћировић из марксистичке организације „Црвени”. „Ја се борим за човечанство и који граде нову европску гвоздену завесу због миграната”.

Степен нервозе у кампу је на највишем нивоу. Српски полицајски кажу да „Сиријци не воле Ирачане, али некако се слажу. Али зато сви Арапи мрзе Авганистанце, а Авганистанци и Арапи заједно мрзе Африканце. Они чак не желе да седе поред њих. Најсмешније је што сви они себе називају Сиријцима!”

Пре неколико дана на прузи недалеко од граничног прелаза Хоргош нађени су поцепани албаснки пасоши. Значи да су се групи придружили и лажни „Сиријаци”. Сада ће уплакане Албанке западним новинарима причати како их је гонио сурови Асад.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“