Baltnews: Русе изгледа воле само у Србији

„У Србији је добро, тамо воле Русе”, рекли су ми пре поласка. Мислила сам да то значи да можеш слободно и без бојазни да кажеш да си Рус. Али у стварности ме је српска братска љубав дочекала са таквом силином да су ми догађаји понекад изгледали као надреалистички филм, пише о свом личном искуству новинарка Наталија Полица за сајт „Baltnews”.

Руска душа после 500 дана живота у Београду

За некога ко је преко 30 година живео у Летонији, у земљи која се граничи са Русијом, тешко је да замисли овакву љубав. Још теже је замислити да се негде, хиљаде километара од Русије, људи према теби односе с посебном пажњом само зато што си Рус.   

Првих пола сата у Србији (аеродром, пасошка контрола, пртљаг, аутобус) доносе ти сусрете са људима и ти мислиш: зашто су они тако љубазни, шта хоће од тебе, у чему је цака? А затим схваташ, не, нема никакве цаке, они су заиста такви, једноставни и отворени.

Почињемо да се навикавамо на то да можемо слободно да говоримо да смо Руси и да се не плашимо да ће почети да нас испитују о „историјским грешкама” наше етничке домовине. 

Претпостављам да је љубав према Русији код многих везана за носталгију у вези са комунистичком младошћу. Нова генерација је одрасла у тим породицама на истим идеалима. Млади готово да не говоре руски, али одлично разумеју. И језик, и културу.

Постајем свесна да се први пут срећем са овом појавом: „љубав према Русима”. И поставља се питање: откуд то, зашто, како и чиме смо то заслужили?

„Не знам како то да објасним, али ми се допада то осећање”, каже ми Зорица, наставница руског језика у школи у Прокупљу. „Много волим Русе и сматрам Русију за своју другу домовину.”

„Учио сам руски у школи и последњи пут сам говорио руски пре 20 година. Могу ли да разговарам са вама?”, пита ме Синиша, библиотекар. Када се растајемо, каже ми: „Ако хоћеш да упознаш свет, учи енглески, а ако хоћеш да упознаш душу, учи руски.”

Не знам да ли је то његов лични став или народна мудрост, али међу пословицама ме је запањила једна коју сам чула од Зорице: „На небу је Бог, а на земљи Русија, код нас се тако каже. Када се дете роди, окреће се према истоку, јер тамо излази Сунце и тамо је Русија. Али Русија је далеко. И ми стално патимо за њом.”

После посете Србији променила се моја представа о „љубави”. Не знам како и зашто се може волети једна нација, непријатно ми је што ми се неко радује само зато што ми је матерњи језик руски. Али мислим да када ситуацију упоредимо са Србијом, у Летонији ипак не воле Русе. А однекуд ми се јавља и мисао: можда Русе не воле ни у Русији.

Русе, изгледа, воле само у Србији. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.