Цвијановић: Неутралност је мртав појам али и формула опстанка подељеног друштва

Жељко Цвијановић, главни и одговорни уредник друштвено-политичког веб портала Нови стандард, наступио је 27. октобра на експертској конференцији коју су заједнички организовали фондација „Достојанство“ и фонд „Горчаков“ на тему „Неутралност као основа безбедности региона и Балкана“.

Неутралност је мртав појам, сматра Жељко Цвијановић, наводећи случај швајцарских банака у које су могли да уђу амерички истражни органи и да подижу оптужнице против некога ко није држављанин САД за сумњива дела која нису почињена на територији САД.

„Ми смо о неутралности Србије почели да говоримо у време владе Војислава Коштунице, у једном тренутку када смо мало слушали о вишеполарном свету, пре Путиновог Минхенског говора, пре него што смо почели да доживљамо Кину као основну економску и геополитичку силу. Наша неутралност у међународном смислу, као акт који смо донели у свету, а који смо доживљавали као једнополарни, био је акт према НАТО пакту. Међутим, у овом моменту наша политичка неутралност је много више у односу према Русији и земљама БРИКС које на неки начин представљају наду човечанства", рекао је Цвијановић.

Експерт је истакао да је неутралност нека формула опстанка подељеног друштва. Србија, као и Црна Гора и Украјина, подељено је друштво, историјски и геополитички: „Наравно, можемо да размишљамо о узроцима сукоба у Црној Гори, али свакако не можемо да не видимо да одлука Црне Горе да изађе из те позиције неутралности заправо појачава унутрашњу друштвену поделу и да је  дошло до сукоба који мислим неће бити брзо решен".

Жељко Цвијановић је изнео мишљење да ће у наредном периоду бити велико умеће да се избегне та врста друштвеног сукоба у Србији и да је могућност за избегавање сукоба само у томе да политичка класа препозна притисак и да почне да следи сигнале који долазе из друштва. „Дакле, у овом моменту лопта је у Србији, у дворишту политичке класе и њене могућности да разуме процесе који се одвијају. И мислим да од тога зависи заправо и питање рата или мира, питање просперитета", закључио је Жељко Цвијановић.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“