Анђелковић: Причати о неутралности и чекати погодан моменат за своје геополитичке интересе

Реч „неутралност“ се у српском друштву веома често спомиње, Србија се стално труди да буде избалансирана, одмерена, да се некако нађе ван сукоба, а притом Србија има много грешака, рекао је Анђелковић. Србија нема праву војну неутралност, пошто се заснива на једној скупштинској декларацији која исто тако већином може бити укинута, рекао је експерт. „Не ради се о неутралности која је добила друштвени замах као у Молдавији, која је неутралност уградила у свој устав. И ако неко жели да одступи од тога, постоји специјална процедура. То није она процедура која постоји код нас, када парламент може све да реши током једног дана."

Пушков: Русија већ помаже Србији, а и Србија треба да помогне себи

Одговор на питање да ли Србија треба да буде део НАТО-а не треба тражити у Москви. Треба га тражити у расположењу грађана Србије.

Драгомир Анђелковић је истакао да се тихо ради на увлачењу Србије у НАТО. Тај процес некад попусти, некад се интензивира, али НАТО сенка је увек над Србијом. „Мала земља под таквим притиском не може се лако супротставити, али мора се супротстављати, јер се тако боре за своје интересе, за свој опстанак. И за нас НАТО није оно што је за неке друге земље. За нас је НАТО геополитичка воденица која нас меље. То је организација која је део српског простора већ уништила, део нам је отела. Ми морамо бити много активнији као друштво које би вршило притисак и на власт да коначно кренемо путем заокруживања војне неутралности."

На Балкану је скоро немогуће бити неутралан, казао је Анђелковић, јер "како је могуће да неутрално посматрамо дешавања у Црној Гори где се спроводи идентитетски геноцид над српским народом, где се намеће асимилација Срба?"

Србија не може суштински и дубински у некој историјској равни бити неутрална између оних који је газе и оних који јој помажу, рекао је Анђелковић, убрајајући Русију, Кину и „још неке друге земље" у пријатеље. „Шта је Србији остало у таквим околностима? Па да причамо о тој нашој неутралности макар да је она и конфузна, да купујемо време и чекамо неке погодније геополитичке околности кад ћемо бити не за некога, не против некога, него за своје геополитичке интересе. А наш интерес је да покушамо да повратимо оно што нам је отето а до тада да сачувамо оно што још имамо, а што неке силе покушавају да нам одузму."

Росијскаја газета. Сва права задржана.