Русија позива 15 хиљада страних држављана на бесплатно студирање

Федерална агенција „Россотрудничество“ објавила је јавни позив страним држављанима за бесплатно школовање на руским универзитетима, а детаље тог позива разјаснила је у разговору за агенцију РИА новости директорка Љубов Глебова.

Током последње три године РФ је годишње позивала по 15 хиљада страних држављана на бесплатно студирање на нашим високошколским установама, а у поменути процес укључено је преко 400 руских универзитета, рекла је у интервјуу за агенцију РИА Новости директорка Федералне агенције „Россотрудничество” Љубов Глебова.

Ове године пријем је први пут апсолутно јаван. Пошто смо се упознали са искуствима у другим земљама и користили их пријављивање се обавља јавно у електронској форми. У самој процедури се ништа није променило, само што је постала транспарентнија и једноставнија. Држављани 198 земаља могу да се пријаве за школовање на руским универзитетима у разним областима (од медицине до техничких наука, укључујући нуклеарну физику). Русисти, лингвисти и филолози су издвојени,  све што је везано за руски језик данас је у иностранству изузетно тражено, истакла је Глебова.

Она је рекла да је читава процедура врло једноставна, да је најважније предузети први корак, а то је регистровати се на порталу www.russia.study и да је за то потребно свега двадесет минута. Пошто се региструју кандидати ће добити могућност да унесу тражене податке и жеље у погледу образовања, као и да напишу мотивационо писмо. Прелиминарни одабир кандидата врше оператери у одређеним земљама. Како не би дошло до тога да „упадну“ они који то не заслужују и заузму место неком вреднијем постараће се представништва агенције Россатрудничество у конкретним земљама.

Коначни избор врши комисија коју чине представници Руских центара за науку и културу, амбасада, локалних министарстава образовања и друштвених организација. У току су преговори са Универзитетима како би се и они укључили. 

Онима који не прођу биће понуђено самофинансирање које је по мишљењу Глебове у Русији повољно у односу на друге земље, јер годишња школарина на већини факултета износи од 1000 до 1500 евра.

Они који буду прошли селекцију и нашли се у 15 хиљада срећника, бирају шест универзитета и рангирају их. Факултети потом бирају, ко не упадне на први са списка универзитет можда ће бити одабран за студирање на шестом. А коме ништа од тога не успе добиће алтернативни предлог, главно је да нико у том ланцу неће бити прескочен.

Руско образовање, упркос тешким периодима кроз које је прошло у свету се и даље врло високо котира. Интересовање будућих инжењера, стручњака из области природних наука и математике, филологије и русистике је огромно, рекла је Глебова и додала да су живот и образовање у Русији далеко јефтинији него у Европи. У прилог томе иде и чињеница да су данас многи људи на високим положајима у свету стекли образовање у Русији.  Не односи се то само на земље ЗНД него и на земље Латинске Америке, Азије и Африке. Има и примера где деца родитеља који су некад студирали у Русији и сами бирају ову земљу за своје високо образовање.

Глебова је истакла и корист коју Русија има од оваквих пројеката. Квалитетни студенти који се врате у своје земље остају лојални РФ и одржавају контакте са научним и образовним институцијама у Русији. Најмотивисанији, најбољи и најтраженији остају у Русији и ту настављају да уче и раде. Осим тога бесплатно образовање односи се и на последипломце. А када је реч о самофинансирајућим студентима јасна је зарада коју универзитети остварују.

Студената који не знају руски језик годишње буде око четири хиљаде. Они на посебним факултетима уче језик годину дана пре него што почну да студирају. Њихова припрема кошта око сто хиљада рубаља годишње, држава троши новац, људи време, рекла је Глебова.

Кандидати зову, распитују се на друштвеним мрежама, региструју на порталима, а за сада највеће интересовање показују грађани чланица ЗНД, што је разумљиво.

Позив за бесплатно студирање страних држављана на руским универзитетима пројекат је годишњи и дугорочни. Будући да је реч о ефикасном спољнополитичком инструменту деловања државе било би пожељно да се у будућности повећају квоте, закључила је Глебова. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“