Човеку не треба дати рибу, већ удицу: Љ.Глебова о руско-српским односима

Владимир Путин је пре неколико месеци Влади РФ наложио да се приступи реализацији споразума између Русије и Србије о пројекту уређења Храма светог Саве у Београду. Основана је специјална комисија на челу са потпредседником руске Владе Игором Шуваловом, а одговорност за реализацију пројекта преузела је агенција „Россотрудничество” са директорком Љубов Глебовом.

- Током посете смо заједно са српско-руском комисијом размотрили тренутно стање и још једном поделили сфере одговорности између руске и српске стране. У овом тренутку завршена су практично сва стручна саветовања и у току су преговори са спонзорима. Ради се о руским компанијама на територији Србије. Компанија „Гаспром њефт” је већ донела одлуку да се прикључи пројекту - изјавила је Глебова.

Према њеним речима, на састанцима са председником Србије Томиславом Николићем и српским патријархом Иринејем договорени су план и рокови реализације прве фазе пројекта. Планирано је да до 2019. године, када се слави 800-годишњица аутокефалности Српске православне цркве, буду завршени олтари и куполе. Глебова је истакла да ће овај велики и тежак посао реализовати руски уметници уз могуће учешће студената Ликовне академије у Београду.

Конузин: Надам се да ћу имати ту срећу да поново боравим у Србији

- Сматрам да је веома важно то што се Русија у Србији не појављује само са својим новцем, него и са својим уметницима, мајсторима свог посла. Учешће у овако великом и историјски значајном пројекту омогућиће нам не само да нашу земљу представимо у најбољем светлу, него и да поставимо снажне темеље даљој сарадњи и пријатељству између руског и српског народа - истакла је руководилац агенције „Россотрудничество”.

Међутим, рад на реализацији пројекта уређења Храма светог Саве није једина сфера активности агенције „Россотрудничество” у Србији. На недавно одржаном Петом светском конгресу сународника председник Путин је утемељио два основна концепта: концепт руске школе у иностранству и концепт промоције руског језика у свету. Према речима Глебове, до краја овог месеца агенција треба да припреми и презентује план за остваривање ових циљева. Пројекат руске школе у иностранству је практично већ завршен и, када се ради о Србији, ова иницијатива изазива велико интересовање људи.

- Најважније је да Србија има потребу да се упозна са руским језиком, културом, образовањем, спортом, радом са младима. Провела сам овде само два дана, али сам чак и за то кратко време могла да доживим колико су наши људи блиски, колико ми на сличан начин мислимо и осећамо и како у Србији људи позитивно доживљавају Русе – рекла је Глебова. – И веома је важно што овде има предузимљивих Руса. Сусрела сам се са иницијаторима изградње руске школе у Београду, са представницима компаније „Гаспром њефт”, који отварају одељења за билингвално школовање и заинтересовани су за отварање школе у којој би се настава одржавала на руском језику, али по српским стандардима. Све то су веома перспективни правци сарадње.

Патријарх Иринеј: „То што је могло да се догоди с Косовом било би круна свих несрећа“

Патријарх српски Иринеј изразио је захвалност Русији за подршку става Србије по питању пријема Косова у Унеско.

Глебова је такође истакла позитивну улогу Руског дома у реализацији руско-српске сарадње:

- Као што је речено на Конгресу, руски држављани у иностранству су заступници Русије у свим земљама. Активност наших сународника на територији других земаља је веома значајна. Интересовање за нашу земљу, која је заузела активан став на међународној сцени, без сумње је у порасту. У овим условима треба одговорити на питања која постављају држављани других земаља, али то не можемо чинити из Москве. Тиме треба да се баве наши сународници у сарадњи са представницима локалне заједнице. А ми им у томе можемо помоћи. Како каже руска пословица, „не треба човеку дати рибу, него удицу”. Значи, ми треба да научимо наше сународнике како да отварају школе, како да успостављају сарадњу. Иницијатива сасвим сигурно постоји, али је потребна помоћ у методологији, потребан је савет.

Љубов Глебова је као закључак истакла да у савременом свету, у којем се стално постављају нова политичка и економска ограничења, постоји све веће интересовање за везе међу људима и за хуманитарну сарадњу. А то је широко поље делатности. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.