Expert: Да ли је Иран прави разлог за повлачење руске војске из Сирије

Заиста је ослобођено преко 400 насеља, 10.000 квадратних километара, али ДАЕШ није ликвидиран, нису ликвидирани терористи који се могу вратити у Русију... Дакле, мисија није испуњена, резимира Мирзајан.

Русија почиње са повлачењем трупа из Сирије

Као једну од претпоставки за повлачење руске војске он износи недавно обарање сиријског МиГ-21. Значи ли то да су Саудијци наоружали терористе преносним противавионским ракетама?  А шта ако почну да обарају руске авионе, поставља питање експерт. Али ту верзију сам аутор одбацује као маловероватну. Слично оружје се може користити и против америчке авијације, а то би значило да су Саудијци ипак „раскрстили“ са Сједињеним Државама.  

Друга претпоставка: турски ултиматум. Након још једног терористичког напада у Анкари Ердоган упозорава Кремљ да ће турска војска упасти у Сиријски Курдистан, да је, штавише, спремна за сукоб са Русијом.

Седам питања везаних за прекид ватре у Сирији

„Ова верзија има неку логику па чак и користи Русији. Ако Путин повуче војску, макар притом и показао мини-кукавичлук (што и није тако страшно јер Арапи веома често мењају мишљење), он укуцава последњи ексер у сандук Турске под руководством Ердогана“. И не само то, додаје Мирзајан – заоштравају се односи Турске и САД.

Ипак и та се верзија Мирзајану чини неизводљивом и пре свега због тога што, како он сматра, Русији није потребан крах и територијална дезинтеграција Турске. „Москва одлично схвата до чега може довести слаба а стога и агресивна Анкара, како се то може одразити на Блиски исток и Кавказ. „Зато Русија мора да сачува Турску од самоуништења.“

Конгрес САД поново оптужио Москву за ратне злочине у Сирији

Поред других верзија, међу којима и климатске (почетак сезоне пешчаних бура) експерт наводи „васпитну меру“ као најреалнију. Ни за кога није тајна да Русија сада ради најпрљавији посао у Сирији, а такозвани савезници не преузимају свој део обавеза. Москва је више очекивала од Техерана, сматра Мирзајан, а победа у Сирији је потребнија Ирану него Русији. „Јер ради се о очувању иранског утицаја у Леванту и опстанку Хезболаха. Уместо да ратује у Сирији Иран потписује уговоре вредне десетине милијарди долара са европским компанијама. А Русији није у стању ни да исплати испоручене ракете С-300", пише аутор Эксперт-а Online.

Росијскаја газета. Сва права задржана.