„Пресуда Међународног суда за бившу Југославију по којој се лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ ослобађа свих оптужби делује као сензација, нарочито после крајње сурове пресуде бившем лидеру Срба у БиХ Радовану Караџићу, кога је пре недељу дана исти суд прогласио кривим и осудио на 40 година затвора. Наравно, ослобађајућа пресуда би се могла схватити као покушај одржавања некакве политичке и националне равнотеже, у том смислу да нису сви Срби оптужени, него, ето, има и изузетака. Ја бих, међутим, скренуо пажњу на следеће.
Прво, на Шешељеву личност. Он је искусан и сјајан правник. Најпре се добровољно предао, а затим се бравурозно бранио, тако да се испоставило да је он „тврд орах” за Хашки трибунал.
Друго, сва Шешељева пажња је сада усредсређена на предстојеће изборе у Србији. Сурова пресуда лидеру радикала могла би озбиљно да утиче на резултате избора, што очигледно не одговара онима који „надгледају” Хашки трибунал.
И треће, немојмо губити из вида да су Караџић и Шешељ грађани различитих држава, иако су обојица Срби. Караџић представља Републику Српску у оквиру Босне и Херцеговине, а Шешељ Србију. Мислим да је ту дошла до изражаја разлика у односу према поменутим државама. Србију Запад сада брижљиво „обрађује” у правцу што тешње интеграције у евроатлантске структуре, што подразумева да се не даје сувише повода противницима те интеграције. Са друге стране, Република Српска је и даље изложена снажним западним притисцима. Због тога „сензационално” ослобађање Војислава Шешеља од свих оптужби можда и није баш тако велика сензација...”
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу