Лист The Washington Post објавио је текст под насловом „Не баш безумна теорија према којој је Русија спаковала панамске папире“. Новинар Адам Тејлор своју причу и претпоставку да иза цурења такозваних „панамских докумената“ стоји Русија заснива на чланку економисте Клифорда Џ. Гедија.
Дакле, Геди подсећа да се у објављеној архиви која наводно доказује повезаност бројних лидера са пословањем у такозваним пореским рајевима име руског лидера изричито не спомиње, док су све друге информације које са њим имају било какве везе мање или више познате. To Гедиjу говори само једно, иза „панамагејта“ стоји Москва. Његово генијално откриће гласи: Пошто су објављивањем компромитујућег материјала „узорне западне демократије“ ухваћене на делу, Русија сада ликује, јер више нико неће моћи у њу да упире прстом са оптужбама за сличне ствари. „Закључак“ је Русија није имала штету, него корист од објављеног материјала.Притом су западни медији као главног хероја афере у насловима редовно пласирали управо руског лидера, иако се он експлицитно нигде не спомиње.
Ево шта амерички економиста каже у критичком осврту на извор немачких новинара: Ни један одговоран човек који се бори за владавину права не би подржао објављивање тако велике архиве докумената. То поново говори о томе да иза свега стоји Русија, пошто је објављивање таквих докумената у стању да „обара режиме са непредвидљивим последицама“.
До докумената адвокатске канцеларије Monssack Fonseca дошли су руски хакери, специјално сајбер одељење у Кремљу, уз подршку финансијске обавештајне службе. Они су још 2015. године писали немачким новинарима. Наравно докази се не нуде.У процурелим документима који садрже тајне корпоративне информације појављује се мали број америчких грађана, а то је зато што су подаци о њима склоњени са стране како би их Русија касније уцењивала, било да су то приватна лица или компаније. Аналитичар, такође, верује да у необјављеној документацији има још много Американаца и да њихова имена сасвим смишљено нису обелодањена.
У објављеним реакцијама експерата, који су скептични у односу на овакве теорије налази се и стари Путинов критичар Карен Девиша. Она је изјавила да ово никако не може да подржи, иако верује ономе о чему је аутор раније писао. Геди је у своју одбрану рекао да је „изнео хипотезу, а не теорију, те да је треба даље истражити“.
Организација Wikileaks раније је објављивање „панамских докумената“ окарактерисала као напад на највише руско руководство који су спонзорисале америчке власти и Сорошев фонд, пренела је агенција РИА Новости.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу