Бјукенен: Ми смо одбили руку коју нам је Русија пружила

04 мај 2016

Руска реч

Када се командант америчке армије генерал Реј Одијерно пензионисао рекао је да је Русија главни геостратешки непријатељ Сједињених Држава. Споменуо је претњу по Естонију, Летонију, Литванију и Украјину. Међутим, када је генерал Одијерно почињао војну каријеру, те четири државе су биле део СССР, и ниједан председник епохе хладног рата није могао ни да помисли да за њих вреди ратовати. На неки начин независност балтичких земаља је једна од најважнијих дивиденди после завршетка хладног рата. Али када су те државе стигле да постану тако важан амерички интерес, да би им се гарантовала безбедност по цени рата против Русије, пита новинар и публициста Патрик Бјукенен на страницама The American Conservative.

Амерички естаблишмент би морао да погледа на свет очима Путина, сматра аутор чланка:

Када се Роналд Реган састао са Михаилом Горбачовом 1986. у Рејкјавику, Путин је имао 30 година, а совјетска империја се простирала од Елбе до Беринговог мореуза. Совјети су били присутни у Африци, у Карипском мору и у Централној Америци. Совјетски Савез је био супердржава која је парирала Америци.

u0421u0432u0435u0442 u0443 2015. u0433u043eu0434u0438u043du0438: u041du043eu0441u0442u0430u043bu0433u0438u0458u0430 u0437u0430 u0440u0430u0432u043du043eu0442u0435u0436u043eu043c

Затим је Путин посматрао „наполеоновско повлачење Црвене армије из Европе", распадање његове земље на 15 држава. СССР је изгубио трећину територије и половину становништа. Црно море које је некада припадало СССР, подељено је између прозападне Украјине на северу и непријатељски расположене Грузије на истоку, и две бивше државе Варшавског пакта на западу које су у међувремену постале НАТО чланице. Руски војни бродови на путу од Санкт Петербурга до Атлантика пролазе поред обала осам НАТО држава. Путин је посматрао како НАТО, и поред свих обећања датих Горбачову, постепено прождире Источну Европу.

Сада Путин чује како амерички јастребови позивају у војни блок три бивше совјетске републике – Молдавију, Грузију и Украјину. Чим је Путин убедио Кијев да ступи у Царинску унију, видео је како је организован државни удар, који су подржали Американци. Видео је обојене револуције које финансирају САД, у покушају да свргну све режиме у свету са којима је Москва у пријатељским односима.

u041du0430u0440u043eu0447u043du0438u0446u043au0430: u041du0435 u0442u0440u0435u0431u0430 u0432u0435u0440u043eu0432u0430u0442u0438 u0437u0430u043fu0430u0434u043du0438u043c u043eu0431u0435u045bu0430u045au0438u043cu0430

„Русија није прихватила пружену руку партнерства“, изјавио је врховни командант Уједињених снага НАТО у Европи генерал Филип Бридлав, „и изабрала је пут непријатељства“. Али зашто тражимо од Путина да доживи кретање НАТО-а на исток као „пружену руку“?

Ми убиремо плодове лако објашњивог гнева и негодовања руског народа, због начина на који смо искористили распад совјетске империје. Зар нисмо ми сами одбили руку пријатељства коју нам је пружила Русија, када смо одлучили да јој наметнемо свој униполарни свет, да се играмо „велике империје“ и изборимо се за статус „великодушног глобалног хегемона“.

Ако се сада заиста одвија други хладни рат, да ли је Русија та која га је започела?

Росијскаја газета. Сва права задржана.

совјетски савез русија и нато русија и сад русија и бивше совјетске републике Укратко Русија и САД