Реакција руских власти на кризу која је могла да буде веома тешка показује да је Русија очигледно научила лекције прошлости, пише аналитичар Јоси Дајан за британски лист Telegraph.
„Русија се суочава са два основна проблема: економске санкције и ниске цене нафте. Међутим, управо ова два фактора истовремено подстичу земљу на реформе које би требало значајно да ојачају њену економију. Можда то звучи парадоксално, али јефтина нафта у комбинацији са снижењем спољног дуга, условљеног санкцијама, дали су снажан подстицај реформама”, наводи се у тексту.Као најважнију одлуку руских власти аналитичар наводи прелазак на пливајући курс рубље у новембру 2014. године. „Тако је валута послужила као штит који је економију заштитио од већег дела реакција тржишта на кризу”, пише лист. То је стабилизовало спољни дуг земље, али је, додуше, довело до раста цена и смањења животног стандарда. „Инфлација, која је 2014. године износила 11,4%, 2015. је достигла 12,9%. Међутим, ове године се очекује њен пад на 7%, а следеће године на 6,1%.”
Чак и санкције су имале позитивне макроекономске и финансијске ефекте. Оне су довеле до смањења руског спољног дуга за 30% за последњих годину и по дана: средином 2014. године спољни дуг Русије је био 733 милијарде долара, а почетком 2016. године 515 милијарде долара. Осим тога, пише Telegraph, санкције су довеле и до рашчишћавања банкарског сектора и до пооштравања банкарских регулатива.
Аналитичар очекује да ће руске власти наставити одговорну политику и да следећа фаза реформи неће бити изазвана спољним факторима, већ вољом самих Руса.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу