Ричард Саква професор руске и европске политике на Универзитету Кент у Кентерберију, научни сарадник Краљевског института за међународне односе и експерт дискусионог клуба Валдај у тексту објављеном у листу Независимая газета апсолвирао је готово све немире и пошасти савременог света од кризе у Украјини до слома афричких држава и сукоба на Блиском истоку, уз сва неодговорна доливања уља на ватру. Преносимо главне тезе из завршнице и закључка његовог обимног текста.
Приче о Европској унији као о мировном пројекту (peace project) звуче врло неубедљиво без преласка на режим помирења са Русијом. Неспособност Европске уније да узме у обзир последице својих поступака довела је до најужаснијег конфлика нашег доба, оног у Украјини. За многе нове источноевропске чланице Уније она не представља начин за превладавање историјских неправди него инструмент за њихово јачање, наглашава професор Саква.Један од могућих начина помирења могао би да буде пројекат Велике Европе за који се залаже Русија, међутим његови корени сежу у деголовско схватање Европе. САД, између осталог желе да Велика Британија остане у ЕУ, како би наставила да игра улогу на коју је француски државник упозоравао, улогу тројанског коња Америке (мада аналогија није баш најбоље пронађена, Велика Британија је у последње време много пре тројанска пудлица), пише аналитичар.
Русија са своје стране не треба да подржава десничарске популисте у Европи, пошто они нису једини покрет који трага за алтернативом актуелној политици Европске уније. Не треба играти на карту десних популиста и противника миграције, предлаже публициста.
Једини мудар политички корак био би рећи: „Спремни смо за сарадњу. Спремни смо за дијалог“. Мислим да Русија треба да буде толерантна, инклузивна и отворена за дијалог, јер све те вредности дели са Европом. Још једно заоштравање сукоба РФ и ЕУ могло би апсолутно да измакне контроли, због чега су западни политичари и почели да траже начин за успостављање сарадње, тврди Саква.Бесмислено је расправљати о томе како ће изгледати рат између Русије и Северноатлантског војног савеза, па чак и о томе како би он могао да отпочне. Био би то крај свих ратова зато што више не би имао ко да ратује. Фокус би требало да буде на томе како спречити сценарио о крају света, а то би значило да стране треба да признају раније направљене грешке и започну нови садржајнији процес међусобне сарадње, верује експерт Валдаја и закључује:
„Бесконачно продужавање санкција, реторика насиља и потраге за „жртвеним јарцем“ ствара атмосферу у којој и најмањи инцидент врло лако може да покрене страшну спиралу. Наша генерација има одговорност и обавезу да не дозволи да се тако нешто икада догоди“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу