Током Путинове посете Кини склопљено тридесетак споразума о сарадњи

Потписани пакет споразума у широком распону од космоса, преко кључне енергетике до туризма и спорта, руски председник најавио већу употребу националних валута у међусобним трансакцијама, а Си Ђинпинг позвао Путина на самит Г20.

Током званичне посете Пекингу председник Руске Федерације Владимир Путин срео се са председником Кине Си Ђинпингом, премијером Ли Кићејангом и другим званичницама.

Шеф руске државе који је дочекан изузетно срдачно нагласио је да су разговори вођени у атмосфери отворености и искреног пријатељства. На концерту руских песама приређеном у част председника Путина и руске делегације хор је певао Каљинку, а двојица председника лично се на крају захвалила извођачима.

После преговора потписан је солидан пакет споразума који се односе на различите аспекте сарадње од космоса и енергетике, преко нуклеарне енергетике до туризма и испоруке житарица Кини.

Кључна пажња током разговора традиционално је посвећена питањима јачања сарадње у економској области, а пре свега енергетици. Две стране размотриле су стварање зоне слободне трговине између Кине и Евоазијске економске уније, а до краја године треба да буду завршени договори око изградње брзе пруге Москва-Казањ. Радови на овом амбициозном пројекту почеће, како се очекује, у јулу наредне године.  

Путин је нагласио да је Кина водећи трговински партнер Русије, да је у 2015. години трговински обрт две земље износио 63,5 милијарди долара, а позитивна динамика запажена и ове године, док енергетика, како је рекао, остаје локомотива пословне сарадње две земље.

Русија повећава обиме испорука преко руско-кинеског гасовода, наставља се реализација пројеката изградње рафинерије нафте ’Тјанцзински‘, док ће гасовод ’Сила Сибира‘ који се гради по плану пуним капацитетом почети да ради 2020. године, нагласио је Путин и додао да кинески партнери повећавају своје учешће у „Јамалу“, највећем руском пројекту за производњу течног гаса.

Међу око тридесет споразума о сарадњи, колико је склопљено приликом посете руског председника Кини, предвиђени су и пројекти у области мирнодопске примене нуклеарне енергије, па ће тако до 2018. године бити пуштена у погон два енергетска блока нуклеарне електране Тјанван изграђена по руској технологији, пише Звезда

„У циљу смањења зависности од спољних фактора повећаваћемо употребу националних валута у међусобним плаћањима. Удео руске рубље за сада иноси 3 одсто, а кинеског јуана знатно више (9 одсто), док последњи показатељи треба осетно да порасту након отварања обрачунског центра за трансакције са јуаном у Русији“, нагласио је шеф руске државе на крају руско-кинеских разговора.

Кинески председник Ђинпинг позвао је руског председника Путина на самит Г20 који ће почетком септембра бити одржан у Ханџоу, а Путин обећао подршку у припреми скупа дведесеторице пошто је Русија већ председавала овој организацији, преноси РИА Новости.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“