Лекција није повезана, објашњава Пилар, са јачањем војног присуства у региону, јер превага Русије на Блиском истоку не објашњава се војном доминацијом.
Из политике Путинове владе у региону може се научити како једна држава са стране може слободно да остварује своје циљеве и интересе само зато што је спремна да ради са свима, пише National Interest .
Москва не само да настоји да успостави сарадњу са савезницима, него не дозвољава да се стара неслагања умешају у актуелне односе, о чему сведоче контакти Русије са Израелом и Турском, сматра Пилар.
Захваљујући таквој флексибилној реалној дипломатској политици Москва је заиста превазишла Вашингтон, који традиционално свет дели на савезнике и противнике, што га ремети у промовисању својих интереса, подсећа аналитичар.САД рецимо имају исте интересе са Ираном у успостављању стабилности у Сирији и Ираку. Међутим, било какав покушај да се нешто предузме у том правцу, како каже Пилар, осуђен је на јак отпор америчких политичара.
САД испуштају прилике, док Путин бивајући мудрији од нас, прилике користи, констатује аналитичар, позивајући САД да преиспитају своју перцепцију Русије којој су чврсто налепиле етикету противника, преноси РИА Новости.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
Шта се крије иза споразума Русије и Ирана? 