Горбачов: За распад Совјетског Савеза крив је Јељцин

Први председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов тврди да су за распад земље одговорни „вођени личним амбицијама и жудњом за влашћу" потписници Беловешког споразума, а пре свих руководство Руске Федерације, највеће републике Совјетског Савеза.

„Вођени личним амбицијама и жудњом за влашћу" потписници Беловешког споразума, а пре свих руководство Руске Федерације, највеће републике бившег Совјетског Савеза, виновници су распада земље, сматра њен једини председник Михаил Горбачов. 

Беловешки споразум потписали су највиши руководиоци три бивше совјетске републике, Русије (Борис Јељцин и Генадиј Бурбулис), Белорусије (Станислав Шушкевич и Вјачеслав Кебич) и Украјине (Леонид Кравчук и Витолд Фокин) 8. децембра 1991. године у Вискуљима, резиденцији Владе Белорусије у Беловешкој шуми. У њему се говорило о престанку постојања СССР као субјекта међународног права и геополитичке реалности и стварању Заједнице Независних Држава. 

Горбачов је у интервјуу за агенцију Интерфакс, такође, рекао да се СССР тада могао сачувати. 

„Требало је спровести децентрализацију, јер су нове републике и економски и на социјалом плану ојачале. Постале су практично праве државе, а не републике у великој држави. То је требало узети у обзир", напоменуо је бивши председник.

Како је рекао, они који су тежили распаду земље нису се могли задржати.

„Желео бих најпре са болом и горчином да подсетим да је Совјетски Савез сахрањиван на очиглед јавности. Ја сам, што би се рекло, буквално пенио, свуда иступао и позивао да се сачува СССР, а народ је ћутао. Интелигенција која је све схватала, ћутала је. Зашто? Поверовали су да је ЗНД такође савез држава, међутим са већим правима за његове чланице", рекао је Горбачов.  

„Они су веома желели да буду председници, то није нормална ситуација. Распад Совјетског Савеза предводило је тадашње руско руководство, а у тим тежњама за њима нимало није заостајало ни украјинско", рекао је Горбачов.  

Одговарајући на питање о улози западних земаља и влада у распаду СССР, совјетски лидер је истакао да не треба сваљивати целокупну кривицу на Запад. „Свакако, западњаци су задовољно трљали руке, гледајући шта се догађа. И нису само гледали, него, наравно, и у томе учествовали. Ми имамо ту црту да све невоље пребацујемо на неког другог, срамота, требало је изаћи на улице и подржати СССР, подржати Горбачова. Сматрам да је то било некакво помрачење свести", рекао је Горбачов.

Додао је да је 70 одсто докумената о стварању Економског савеза Русије, Украјине, Белорусије и Казахстана било већ припремљено и да је на те четири републике одлазило 80 одсто индустријског капацитета СССР, као и да би се њима, како је истакао, придружили и други.

Тадашње руско руководство уплашило се да им је „довитљиви Горбачов одузео победу у августовском пучу, а то што се Горбачов залагао за очување Совјетског Савеза, што је тежио демократизацији и децентрализацији и стварању новог економски јаког савеза, руско руководство је у том тренутку одлучило да на то не обраћа пажњу", рекао је први и последњи председник СССР.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“