Куда иде руска економија?

„Российская газета”
Ситуација у руској економији још увек није алармантна, али стабилност неће дуго трајати. Сценарији развоја догађаја су различити. Међутим, само довршавање онога што је у Русији започето током 1990-их може да реши многе проблеме.

Шта се дешава у Русији? Најважнији друштвени системи функционишу. Не може се рећи да се у Русији гладује, да влада несташица намирница. Њена унутрашња производња расте захваљујући санкцијама и девалвацији рубље. Почетком 2014. године је било много девизних резерви. Због тога данас нема опасности од банкрота. Део индустријске опреме је модернизован (њен просечан радни век у привреди износи нешто више од 11 година). Физички извоз сировина је такође порастао. Европска унија је и даље главни увозник из Русије.

Бруто домаћи производ по главни становника је 2014. године у Русији износио 12,9 хиљада долара. За 2015. годину прогнозира се његов даљи пад до 8,2 хиљаде долара (ММФ). Јесте незгодно, али није убиствено. Биће исти као у Кини. И већи него у Бугарској. Ако се пад индустријске производње и смањење бруто домаћег производа и убрза у току јесени, опет ће за 2015. годину то бити највише 5-8%. Али ипак не 15%, или 20%. Војска и полиција су сити, војна индустрија обасута новцем...

У Москви, која је „нервни систем” Русије, регионални бруто домаћи производ по глави становника за 2015. годину ће износити преко 20 хиљада долара. То је ниво развијене земље и гаранција да сутра улицама неће кренути гомиле људи са моткама и камењем, и да се на раскрсницама неће појавити оклопни транспортери.

Неизвесна будућност

Оцењује се да ће здравље послужити Русију још годину и по или две. Ако се цена нафте типа Brent спусти на 30-35 долара за барел и тамо остане, а амерички долар се подигне на ниво евра и тако обори цене свих сировина које Русија извози, онда време стабилности може бити још краће. Поред тога, како време одмиче све више ће долазити до изражаја политика ЕУ усмерена на смањење удела Русије на тржишту сировина. Извоз у правцу Запада може почети физички да опада.

Што се тиче извоза на Исток, потребне су милијарде улагања да би изградња инфраструктуре била завршена и да би сировине кренуле у Кину.

У будућности се Русија може суочити са несташицом технологија и опреме. Зависност од увоза у машиноградњи и електроници је 80-90%. Према подацима профилних асоцијација, исто важи и за производњу инструмената и нерђајућег челика. Месечно се у целој Русији произведе 180-250 стругова. То је десетинама пута мање од броја стругова који завршавају свој радни век. Увоз машинских производа и механичке опреме из ЕУ опао је нагло, скоро за 50% (у јулу 2015. године за 43%). Узрок су санкције.

Пореско бреме је тешко исто као у Западној Европи, где економије готово и да не бележе раст. Инфлација и кредитне ставке су двоцифрене. Кредита је све мање захваљујући прохладној монетарној политици Централне банке Русије. Трошкови регулисања монетарног система расту геометријском прогресијом. Обим инвестиција износи мање од 20% бруто домаћег производа (у Кини је 46%).

Јесу ли дати снажни одговори на снажне изазове? Рекло би се да нису. То што се брод није преврнуо и што је још увек мање-више стабилан улива лажно уверење да је све под контролом и да се само треба „умешати ако нешто зашкрипи”, јер „све функционише”.

Шта чека Русију?

Чекају нас три сценарија. Први је стагнација и смањење могућности. Полузатворена економија застарева, али има све веће амбиције и све више усредсређује снагу и средства на војну индустрију. Људи су разапети између принципа „лагодно живети” и „мобилисати све снаге”. Типичан латиноамерички случај. Шансе за реализацију овог сценарија су 60-70%. Други је повлачење у затворену економију, у мобилизацију, у идеологију „куле од слоноваче”. Личи на оно што су марксисти називали азијским начином производње. Шансе су 5-10%.

Трећи сценарио је нови почетак, „Русија 3.0”. Покушај да се направи сопствено „економско чудо”, да се постигне максимум како би се ослободила енергија бизниса и средње класе, да се створе сви услови како би у центру економске политике био квалитет живота у Русији, дужи животни век и раст породичне имовине из генерације у генерацију. То је политика рационалног либерализма практичних људи. Добро је познато како се то остварује у оквиру „развојне економије”. Шансе су 20-35%. Бар се надамо да је тако.

Само трећи сценарио ће помешати све карте на столу. Он даје могућност да се ублаже, а у будућности и реше геополитички конфликти. Он у Русији ствара енергију која „гута” све ризике, која задржава људе и капитал код куће и стабилизује геополитички простор у Европи.

Први и други чине да економска и социјална стабилност временом постаје све нестабилнија. Додуше, криза у Русији може бити ризична за цео свет. Русија је светска сила која поседује стратешко нуклеарно наоружање, а њему је потребна контрола и унутрашња стабилност у земљи.

Због тога предстоји трагање. Крајње је неопходно довршити оно што је започето током 1990-их, тј. изградњу отворене, социјалне тржишне економије чије је место у групи развијених земаља које нису чувене само по сировинама.

Јаков Миркин је шеф одељења за међународна тржишта капитала на Институту за међународну економију и међународне односе Руске академије наука.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“