Израз „мека сила“ носи у себи бројна значења. Важно је, међутим, схватити да је мека сила заиста права сила. То је моћ којом остварујете постављене циљеве захваљујући сопственом ауторитету и жељи других људи да раде у вашем интересу, без принуде или користи за себе. Русија већ дуго развија инструменте своје јавне дипломатије са циљем да појача дејство меке силе, али због одређених спољних и унутрашњих разлога резултати нису у потпуности задовољавајући.
Када је Константин Косачов у марту 2012. године постављен на чело Федералне агенције за Заједницу независних држава, сународнике у иностранству и међународну друштвену сарадњу (Россотрудничество), очекивало се да ће то бити почетак „златног доба“ руске меке силе, али су наде потонуле када је он отишао са тог положаја, тако да „златно доба“ није ни наступило. Пре три године, када је Косачов ступио на дужност, изгледало је да се отвара шири простор за активности руске јавне дипломатије. Русија је скоро целу деценију повећавала капацитете своје меке силе, али без видљиве стратегије и без механизама за координацију. Такав приступ није дао жељене резултате, а поменута прилика је пропуштена, тако да је сада потребно саставити нови дугорочни план за деловање јавне дипломатије Руске Федерације.
У новинску агенцију РИА „Новости“ 2003. године је дошла Светлана Мироњук, пре тога успешан руководилац у приватним медијима. Њен задатак био је да ову информативну кућу, чији је стил рада наслеђен из совјетског времена, трансформише у модеран систем који користи високе технологије и различите видове медија. Још тада је Русија покренула читав низ пројеката намењених страној публици. Међу њима су кампања за добијање организације Зимских олимпијских игара 2014, започета 2005. године, када је основана и компанија Russia Today (данас RT), која се бави целодневним емитовањем вести на енглеском језику.
Председник Владимир Путин је 2007. године основао Фонд „Русский мир“ са циљем да се промовишу руски језик и култура по моделу Британског савета, немачког Гете института и кинеског Института Конфуције. Поред ових задатака, фонд је требало да развија везе с руском дијаспором широм света и ствара канале за контакте незваничне дипломатије са стручном јавношћу.
Не постоји конкретан потез јавне дипломатије који би оснажио дејство меке силе, док се претходно не реше постојећи спољнополитички проблеми. То значи да ће за остварење задатих циљева бити потребне године, али ће та околност пружити стручњацима и професионалцима могућност за усавршавање дугорочног приступа.
Исте године, у области штампаних и онлајн медија покренут је пројекат Russia Beyond the Headlines, док је компанија RT почела да емитује ТВ програм на арапском, а истовремено су почеле и припреме за емитовање на шпанском језику. Тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев је 2008. године донео указ о оснивању Федералне агенције за Заједницу независних држава, сународнике у иностранству и међународну друштвену сарадњу, скраћено Россотрудничество, а те године је ново руководство добио и „Глас Русије“ - најстарија светска радио-станица намењена емитовању програма за иностранство.
Председник Медведев је нешто касније, 2010. године, основао Фонд за подршку јавној дипломатији „Горчаков“ и Руски савет за међународне послове. Према томе, и пре него што је Косачов ступио на дужност, већ је неколико институција добило задатак да ради на побољшању става међународне јавности према Русији. Поред Россотрудничества, меком силом су се бавиле и друге агенције. И оне су имале на располагању инструменте потребне за рад у том домену, како краткорочне (електронски и онлајн медији), тако и дугорочне (размена студената и помоћ у развоју). Поменуте установе водили су амбициозни људи, и сваки од њих је имао сопствене контакте са Министарством спољних послова РФ и различитим одељењима председничке администрације.
Россотрудничество, међутим, није било идеалан систем, тј. није у потпуности могло да се избори са затеченим стањем, а оно је такво да руска представништва у свету и даље функционишу по матрици из совјетског периода, бројне руске школе у иностранству наслеђене су од Министарства одбране, а буџет је недовољан да се повећају плате, иначе најниже у федералним органима. С друге стране, пред агенцију су постављени врло високи циљеви.
Косачов је имао искуства у дипломатији и јавној политици, и стога се веровало да је он најбоље кадровско решење за координисање грађанске дипломатије Русије, што због сопственог ауторитета, што због директних контаката с државним врхом. Пре свега, било је потребно да се функционисање Россотрудничества постави на нове основе, а Косачов је имао визију и стратегију како да то уради. Његова идеја била је да се агенција примарно бави међународним развојем и да се новац којим је Москва помагала међународне институције преусмери на билатералне пројекте.
У време док је Косачов био на челу агенције, Русија је усвојила нови концепт међународног развоја, а главни фактор у спровођењу те политике постало је Россотрудничество, уместо Министарства финансија. Годишњи руски буџет за међународну помоћ износи око петсто милиона долара, и Косачов је успео да реализује своју намеру и да овај новац искористи за билатералне пројекте, а такође да повећа учешће приватног сектора у овој области, тако да је нова политика створила услове за јачање меке силе Русије на постсовјетском простору.
Русија би као држава могла и морала много више да ради на промовисању сопствених вредности у Србији. Један хуманитарни центар и два медијска ресурса никако не могу бити конкуренција врло развијеним структурама западних медија и невладиних организација у овој земљи, каже познати руски новинар Јевгениј Баранов. Међутим, конфликтом на истоку Украјине и осетним захлађењем односа између Русије и Запада током 2014. и 2015. године створени су потпуно нови међународни односи и нова подручја за евентуално дејство меке силе. Наиме, Москва је изменила своје ставове према кључним западним актерима, будући да је почела да их доживљава више као супарнике него као партнере. Када се у обзир узме и сложена економска ситуација у Русији, целокупни описани контекст ставља руске власти у позицију да реагују изнуђено, односно да одлуке доносе у складу с тренутним политичким приоритетима, а не на основу дугорочних стратегија.
Ситуација у Украјини је за веома кратко време изазвала читав низ дешавања - дипломатских, политичких и економских. Та дешавања су захтевала неодложне акције и реакције, и много су више утицала на медијску и политичку реторику од дугорочних инструмената меке силе (као што су размена студената или помоћ у развоју).
Током 2014. године политика Русије у погледу меке силе доживела је велики заокрет, јер је приоритет дат медијима, што је и разумљиво. Највећи део руских напора у сфери међународних комуникација усмерен је на стварање алтернативе за бројне светске медије, тј. за стварање медија који ће пружити алтернативну интерпретацију актуелних политичких догађаја. То у овом тренутку јесте најкорисније за реализацију државне политике, али такав наступ свакако неће на дуже стазе допринети побољшању међународног разумевања и проширењу оквира укупне сарадње.
У суштини, дугорочни инструменти и институције јавне дипломатије сада се не користе у потребној мери јер не могу довољно брзо да утичу на актуелна дешавања. Међународни развој није више најважнији приоритет, тако да је реализација ове политике одложена за нека друга времена. Поред тога, ограничена финансијска средства не дозвољавају Русији веће ангажовање у том погледу.
Промена става према Русији представља још један разлог да се поново размотре домети њене грађанске дипломатије. Судећи по истраживањима јавног мњења, решавање политичких проблема у Украјини 2013. и 2014. године довело је до пораста негативног става према Русији у западним земљама, чак и пре него што су у источном делу Украјине избили оружани сукоби. Од тада се ситуација свакако није поправила.
Штавише, промена реторике руског руководства која наговештава намеру да се обнови „јединство историјске Русије“ убрзо после уласка Крима у састав Руске Федерације, створила је тензије у односима са неким суседним државама. За руску меку силу то је представљало значајан ограничавајући фактор.
Према речима творца концепта меке силе, професора Универзитета Харвард Џозефа Наја, њени основни ресурси су систем вредности, култура и политика. Мала је вероватноћа да ће у будућности актуелни политички ставови Русије постати популарнији него што су данас, тако да се у скорије време не може очекивати побољшање ефекта руске меке силе. Не постоји конкретан потез јавне дипломатије који би оснажио њено дејство, док се претходно не реше постојећи спољнополитички проблеми. То значи да ће за остварење задатих циљева бити потребне године, али ће та околност пружити стручњацима и професионалцима могућност за усавршавање дугорочног приступа.
Дакле, тренутна ситуација оставља руској грађанској дипломатији само једну могућност - да ради на побољшању оперативне ефикасности и успостављању платформе за будућу сарадњу. Ово подразумева улагање у размену студената и канале незваничне дипломатије, као и у промовисање језика и културе. Пре или касније, када се криза оконча, све стране укључене у актуелне сукобе мораће да нађу начин за наставак сарадње, што ће отворити врата мекој сили. Међутим, ово неће бити могуће уколико се већ сада не створе неопходни услови.
24. септембра, у часопису „Недељник” изашао је још један додатак „РМагазин“ посвећен „мекој сили” Русије у Србији. Објављујемо један од текстова тог додатка, мишљење руководиоца Балканског одељења Руског Института за стратешка истраживања, др Никите Бондарева о томе да читав систем руско-српских хуманитарних веза тражи подизање на нови савремени ниво. Ипак, и у таквим околностима нова директорка Россотрудничества Љубов Глебова има прилику да учини нешто конкретно на јачању руског утицаја у свету. У недостатку финансијских средстава морају се максимално користити постојећи ресурси, а образовање је један од њих. Упркос извесним недостацима, Русија се још увек налази међу десет најпривлачнијих земаља за стране студенте. Примера ради, Руска Федерација годишње плаћа школарину за око десет хиљада странаца. Проблем је у томе што пријем студената и избор универзитета који ће учествовати у овом програму нису довољно транспарентни.
Имајући на уму претходно искуство Глебове на руководећим функцијама у образовању (била је на челу Федералне агенције за надзор у сфери образовања и науке), може се очекивати да ће се она највише ангажовати управо око завођења реда у систему међународне просветне сарадње.
Будући да се у наредним годинама не може очекивати битна промена садашњег стања, државно руководство ће добити прилику да поново размотри општи приступ, да развије стратегију грађанске дипломатије и осмисли механизам координације за све државне институције укључене у овај посао. Стручњаци и професионалци с правом истичу да јасно дефинисање кључних показатеља ефективности и боља сарадња међу државним агенцијама могу значајно да побољшају резултате меке силе Русије.
На крају, наводимо оно што сматрамо најважнијим. Русија може да искористи тренутни застој у расту утицаја своје меке силе тако што ће уложити више труда у схватање ставова које међународна јавност гаји према њој и фактора који на те ставове утичу. Није довољно само да поседујете софистицирани арсенал средстава за ширење својих порука свету, већ морате и добро ослушнути шта свет поручује вама.
Др Алексеј Долински је партнер компаније за консалтинг Capstone Connections. Његове текстове читајте на порталу russia-direct.org.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
