Улазак у НАТО дестабилизује Црну Гору

ТАСС
Данас у посету Црној Гори долази генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг заједно са амбасадорима 28 чланица алијансе. Треба истаћи да већина становника Црне Горе не подржава ступање своје земље у НАТО. Томе се активно супротстављају међународна мрежа НВО „Не у рат – не у НАТО”, „Матица српска”, „Покрет за неутралност Црне Горе”, информациони портал IN4S, лист „Дан” и други. У вези са догађајима у Црној Гори заменик председника Државне думе Руске Федерације Сергеј Железњак дао је за наш портал ексклузивну изјаву.

Када је реч о друштвеним протестима који у Црној Гори непрекидно трају од 27. септембра, хтео бих да истакнем следеће битне особености:

Прво, прави узрок таквих грађанских акција је нагомилано незадовољство због негативних последица дугогодишње политике усмерене на предају елемената националног суверенитета Црне Горе спољним силама на управљање. Услед тога, иза фасаде која изгледа као обнављање државности и процеса који се називају евроатлантске интеграције створено је мноштво унутрашњих проблема и конфликата.

Друго, за разлику од сценарија „наранџастих револуција”, у акцијама у Подгорици не наступају страни наручиоци и спонзори. Црногорски протести имају општенационални и општеграђански карактер, и због тога захтеви учесника протеста завређују пажњу и уважавање.

И треће, не може се рећи да су садашњи протести усмерени против НАТО-а. Проблем негативних последица уласка Црне Горе у НАТО треба сагледавати у смислу катализатора читавог комплекса социјално-политичких и економских супротности у овој земљи.

Сматрам да је за решавање кризе неопходан национални дијалог који би био усмерен на стабилизацију ситуације и реализацију даљих легитимних политичких реформи.

У насталој ситуацији посета руководства НАТО-а и пропагандистичка кампања око могућег позива у алијансу само долива уље на ватру социјално-политичког конфликта који се разгорева у Црној Гори. Само логиком блоковске експанзије могу се објаснити напори које НАТО улаже у врбовање мале балканске државе, док са друге стране игнорише наше предлоге да сарађујемо у борби против стварне опасности коју представља терористичка организација ’Исламска држава’. Какве су тешке и трагичне последице експеримената везаних за стварање протектората НАТО пакта – добро је познато и у Црној Гори, и на читавом постјугословенском простору, и на Блиском истоку, и у Северној Африци, и у Грузији, и у Украјини.

Због тога није случајно што се у Црној Гори чланству у НАТО-у доследно противи и већина парламентарне опозиције, и Српска православна црква, и многобројне друштвене организације, и медији. Тако нешто не би било могуће када грађани Црне Горе не би подржавали те напоре. Чак ни гласањем за Резолуцију о подршци интеграцији у НАТО, усвојену 17. септембра, није обезбеђена двотрећинска већина, колико је неопходно лобистима НАТО-а за парламентарну процедуру фактичког уласка у Алијансу. То је у суштини фијаско политике која је годинама вођена у правцу увлачења земље у НАТО.

Ми пажљиво пратимо развој ситуације у Црној Гори и делимо забринутост њених политичара, духовних и грађанских лидера, а она се тиче и могућег погоршавања вишевековних добрих односа између Русије и Црне Горе. Блоковска зависност већ наноси директну штету руско-црногорским односима, између осталог и у виду антируских санкција, и има негативан тренд у контексту приближавања Црне Горе Алијанси.

Борба против савремених изазова и опасности сведочи о неприхватљивости настављања са праксом права на доношење искључивих одлука у питањима везаним за архитектуру безбедности мултиполарног света.

Што се тиче питања безбедности и територијалне целовитости малих земаља попут Црне Горе, постаје актуелно тражење и формирање ванблоковских решења.

Колико је мени познато, многе друштвенополитичке снаге у Црној Гори заинтересоване су за развој дискусије на ову тему. С обзиром на историјску блискост народа Русије и Црне Горе, посебну улогу у развоју дијалога треба да има грађанска дипломатија. Важан фактор је и већи степен присуства у руским медијима новости из Црне Горе и из читавог балканско-црноморског региона.

Сергеј Железњак је потпредседник Државне думе Руске Федерације и заменик генералног секретара партије Јединствена Русија.

Парламент Црне Горе је 17. септембра усвојио Резолуцију о пружању подршке интеграцији у НАТО за коју је гласало 50 од 79 посланика. Против резолуције је гласало 26 посланика (Демократски фронт, Демос, Социјалистичка народна партија и независни кандидати), троје је било уздржано. Један од лидера Демократског фронта, Милан Кнежевић, покренуо је иницијативу за формирање „Анти-НАТО савеза” као широке друштвенополитичке и грађанске коалиције.

У Подгорици је 27. септембра испред зграде парламента отпочео протестни митинг који ће трајати до испуњења захтева. Иницијатор је Демократски фронт. Учесници протеста захтевају оставку премијера Мила Ђукановића, формирање прелазне владе и одржавање слободних демократских избора. Осмог дана протеста окупљеним грађанима се обратио Митрополит црногорски и приморски Српске православне цркве Амфилохије. Данас је већ осамнаести дан непрекидног протеста, који је већ постао централна тема друштвенополитичког и медијског живота Црне Горе.

Андрија Мандић, један од лидера Демократског фронта, 12. октобра је написао отворено писмо амбасадорима 28 чланица НАТО-а, у коме је изјавио да се учлањење Црне Горе у НАТО, које спроводи „нелегитимна Ђукановићева влада”, не може третирати као легитимно и законито, јер се „апсолутна већина грађана Црне Горе противи уласку у НАТО и ту одлуку никада не би признала”.

У овом тренутку црногорски активисти међународног покрета „Не у рат – не у НАТО” позвали су све људе који нису равнодушни да дођу на акцију протеста на дан доласка делегације НАТО пакта у Црну Гору.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском