Ракетирање сиријске ваздухопловне базе: Како ће реаговати Кремљ?

Изјаве појединих експерата да је напад на ваздухопловну базу Трампова „импулсивна реакција“ нису много убедљиве. Тренутак је био сувише добро одабран, а могућност директног конфликта је сведена на минимум. Руски војни врх је био обавештен о предстојећем ракетирању, што је сиријским савезницима Москве омогућило да на време почну евакуацију војног објекта и тако избегну праве губитке.

Све то показује да је у питању акција политичке природе. Она се подударила и са посетом кинеског председника Си Ђинпинга Америци. Трамп је, између осталог, демонстрирао целом свету одлучност која је, према његовим изјавама, недостајала Обами. Са друге стране, сада Кремљ треба да одлучи како ће реаговати на то што је на руске савезнике извршена права и директна агресија.

У овом грађанском рату у Сирији то је био први непосредан напад САД на трупе лојалне Асаду. Тај догађај ће изменити однос снага у региону и анулираће сав успех који је регуларна сиријска армија за пола године постигла уз подршку руских савезника. У Сирији је фактички почео рат „Сви против свих“.

Са друге стране, Кремљ је увек полазио од тога да се стабилност у региону може обезбедити само тако што ће територије које су заузеле снаге умерене и радикалне опозиције бити враћене под контролу званичног Дамаска. С обзиром да је најновији ракетни напад поништио све договоре везане за Сирију, Асад сада може кренути у борбу против свих снага које му се супротстављају. Међутим, сиријска регуларна армија је ослабљена у петогодишњем рату и није способна за то, а привремено одустајање од координације дејстава западне коалиције у Ираку и руске армије у Сирији (што ће бити очигледна последица најновије америчке акције) може проузроковати контраофанзиву „Исламске државе“. Поред тога, сада ће Дамаск дејствовати са свешћу да се напади САД могу поновити и да могу бити још ефикаснији. Па ипак, уз помоћ руских средстава ПВО Асадове снаге могу да сведу последице таквих напада на минимум, само што ће то изазвати фактички отворену конфронтацију САД и РФ. Сценарио таквог конфликта ће подсећати на вијетнамски, у коме су совјетски официри противваздушним ракетама обарали америчке авионе.

С обзиром да не постоје стварни докази да је Дамаск применио хемијско оружје, очигледно је да ће се Москва у интересу свог савезника позивати на међународно право, али тешко да може рачунати на битнију подршку.

Штавише, отворена демонстрација силе од стране Вашингтона учврстиће његове савезнике у уверењу да треба наставити са притисцима на Асада док се не издејствује његов одлазак и стварање коалиционе владе. Такав сценарио је неприхватљив за Кремљ јер би то био пораз Москве. Због тога једини одговор Русије може бити само још већа подршка Дамаску и обезбеђење ваздушног простора изнад читаве територије Сирије. Услед свега тога ће вероватноћа избијања новог светског конфликта бити много већа.

Са друге стране, стиче се утисак да је реч о својеврсном „нападу по договору“, с обзиром на чињеницу да приликом америчког напада на сиријску ваздухопловну базу нису примењена средства ПВО, што је доказ да Вашингтон и Москва не желе битније заоштравање односа. И поред тога, сада је Кремљу и Дамаску потребан озбиљан успех у борби против исламских екстремиста и опозиције. Тај успех би показао политичку издржљивост Асадове власти и спремност Кремља да му и даље пружа свесрдну подршку.

Артјом Курејев је експерт истраживачког центра (think tank) Helsinki+. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!