Како контролисати исламско образовање

Данас у Русији постоји мноштво образовних установа за муслимане, али међу њима је само неколико релативно великих установа које имају потпуну државну акредитацију. Извор: ТАСС.

Данас у Русији постоји мноштво образовних установа за муслимане, али међу њима је само неколико релативно великих установа које имају потпуну државну акредитацију. Извор: ТАСС.

Руски правосудни органи узнемирени су због одласка руске муслиманске омладине у иностранство ради стицања религијског образовања. Они тврде да се управо на тај начин у Русији шире радикалне идеје које у оквиру ислама пропагирају терористичке групације.

Руски правосудни органи су поново скренули пажњу на везу између пропаганде тероризма у земљи и обучавања наше омладине у страним исламским високошколским установама.

Струка: тероризам

Директор Федералне службе безбедности (ФСБ) Александар Бортњиков саопштио је да међународне терористичке организације и даље врбују грађане Русије. „Пракса обучавања руских грађана у страним исламским високошколским центрима постала је непрекидна. Тамо их уче да постану проповедници и да по повратку у отаџбину пропагирају деструктивне религијске идеје“, рекао је Бортњиков 14. октобра на седници Националног антитерористичког комитета.

Сматрам да студенти морају овде, у својој отаџбини, стећи основна знања о исламу, пре него што оду у Саудијску Арабију или друге земље да студирају религијске науке. Људи који немају никаква знања као сунђер упијају и добро и зло.

Камил Самигулин, муфтија Татарстана

Недељу дана раније је заменик државног јавног тужиоца Виктор Грињ говорио о насилном продору нетрадиционалних исламских идеја у Русију. „Током 1990-их је то рађено помоћу страних проповедника, а сада све чешће помоћу наше омладине која одлази у иностранство ради стицања религијског образовања“, изјавио је заменик државног тужиоца у руском парламенту. Он је, позивајући се на податке МУП-а и ФСБ-а, саопштио да је неколико хиљада руских грађана већ стекло или управо стиче такво образовање у другим државама. Подсећамо да је државни јавни тужилац РФ Јуриј Чајка, у извештају који је 2012. поднео парламенту, такође изразио узнемиреност због одласка муслиманске омладине на школовање у Саудијску Арабију, Египат, Турску и друге земље Блиског Истока.

Заменик председника Духовне управе муслимана Европског дела Русије Фарид Асадулин сматра да се у арапским земљама налазе најмеродавније високошколске установе које омогућавају стицање знања у области муслиманског богословља. Да ли ће по завршетку студија повратник донети екстремистичке идеје или не, то зависи од конкретног човека, а не од земље у којој је био или универзитета који је завршио. „Не постоји директна веза између стицања образовања и радикализације“, сматра Асадулин. „Многи људи су стекли образовање у муслиманским земљама. И ја сам један од њих. Па ипак, ни ја ни моји познаници нисмо постали екстремисти“, каже он.

„Много тога зависи од узраста у коме неко одлази на школовање. Ако оде млад, онда постоји опасност да усвоји екстремистичке идеје, а у старијем узрасту нема опасности“, додаје Асадулин. Сличан став је пре неколико недеља изнео муфтија Татарстана Камил Самигулин. „Сматрам да студенти морају овде, у својој отаџбини, стећи основна знања о исламу, пре него што оду у Саудијску Арабију или друге земље да студирају религијске науке. Људи који немају никаква знања као сунђер упијају и добро и зло. Да би се човек заштитио од лошег утицаја, он мора умети да разликује информације које добија. Када се такви врате у отаџбину, тешко их је интегрисати у нашу средину и наше друштво“, цитира муфтију његова информативна служба.

Оријенталиста и члан научног савета Московског центра „Карнеги“ Алексеј Малашенко сматра да није лако пронаћи директну везу између радикализације исламске омладине и образовања у иностранству. „Људи доносе из иностранства оно што се зове нови ислам. То овде шире када постану теолози или имами у џамији“, каже експерт. „Они у своју проповед уносе и екстремистичке елементе.“ Међутим, није јасно шта је то екстремизам, истиче Малашенко. Свако неуобичајено тумачење ислама аутоматски се убраја у екстремизам. „Поред тога, између традиционалног и нетрадиционалног ислама није постављен кинески зид. Идеје прелазе из једног у други“, додаје он. „Наш ислам је у већој мери обред, а нови ислам даје одговоре на савремена питања шта је то власт, шта је држава, а шта социјална правда.“ По Малашенковом мишљењу, протестни социјални потенцијал може се у одређеним условима испољити у форми ислама која је развијена на домаћем терену.

Образовање у отаџбини

Сви експерти истичу да је домаће духовно образовање слаба конкуренција образовању у иностранству. По мишљењу директора ФСБ-а Александра Бортњикова, „одавно се осећа потреба за развојем система квалтетне духовне наставе традиционалног ислама на основу домаћих религијских установа“. Заменик државног јавног тужиоца Виктор Грињ сматра да се недостаци домаћег исламског образовања објашњавају недовољним финансирањем, за разлику од високошколских установа у иностранству, где држава финансира теолошке универзитете. Заменик државног јавног тужиоца истиче да су у вези са тим актуелна питања подршке домаћем религијском образовању, као и питања државне контроле и надзора у тој области.

Алексеј Малашенко наглашава да и у домаћим исламским образовним установама предају стручњаци из иностранства. Па ипак, ако се вратимо на мисао Виктора Гриња, постаје јасна логика правосудних органа: лакше је контролисати госте из иностранства него наше студенте у иностранству.

Данас постоји мноштво образовних установа за муслимане, али међу њима је само неколико релативно великих установа које имају потпуну државну акредитацију. Најпознатији исламски универзитети налазе се у Москви, Казању (719 km од Москве) и Махачкали (1588 km). Међутим, не постоји јединствена концепција која би се подједнако односила на све домаће високошколске муслиманске установе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“