22. јун 1941: шта је заиста знао Стаљин?

Стаљин је у више наврата информисан о изградњи фортификационих објеката на источним границама Немачке. Још 1. августа 1940. народни комесар унутрашњих послова СССР-а Лаврентиј Берија саопштио је Стаљину податке који су пристигли од тајних агената о томе да Немци на граници са Совјетским Савезом граде привремене и трајне фортификационе објекте.

Друга саопштења су се тицала непосредно обавештајних података о припреми Немачке за рат са Совјетским Савезом.

Генерални штаб Црвене армије информисао је Стаљина у октобру 1940. да немачке трупе пристижу у Финску. Тајни агенти су саопштавали да Немачка и Италија у Румунији успешно организују јаке формације за офанзиву на лево крило фронта СССР-а, и у ту сврху се италијанске трупе премештају на ове позиције. По завршетку дислокације оба крила фронта СССР-а биће у великој опасности од самог почетка ратних дејстава.

Из Лондона и Букурешта

У појединим јединицама на немачко-совјетској граници у новембру 1940. су дељени мали џепни немачко-руски речници са истим списком израза као немачко-чешки речници који су дељени у немачким јединицама уочи окупације Чехословачке.Изванредни и опуномоћени амбасадор у Великој Британији Иван Мајски је 26. фебруара 1941. саопштио да према информацијама из чешких кругова Немци интензивно раде на изградњи фортификационих објеката на немачко-совјетској граници.

Опуномоћени дипломатски представник СССР-а у Румунији Анатолиј Лаврентјев саопштио је 16. априла Стаљину да је саветник француске мисије Шпицмилер у разговору са секретаром Владе СССР-а Михајловом саопштио да се немачке трупе концентришу у Молдавији. Те информације потврдио је и пуковник Севен, војни аташе Француске који је присуствовао том разговору.

Немци су у Финској и Шведској вршили велике припреме за рат. Севен је долазак шведског војног аташеа у Букурешт доводио у директну везу са припремом за рат. По његовим сазнањима, група румунских официра, која је посетила Немачку на позив немачког генералштаба, обавила је разговоре о предстојећем рату у СССР-у. Севен је на основу података добијених из других извора сматрао да је рат неизбежан.

Датум није био познат

Сви су знали да је рат неизбежан. Органи државне безбедности добили су и пренели Стаљину информацију да је Хитлер усвојио план „Барбароса“ и издао наређење о непосредној припреми за рат. Није се, међутим, знало када тај план треба да буде реализован.

Органи државне безбедности су у више наврата извештавали о датуму напада на СССР, али се тај датум сваки пут мењао. Природно је што је после петог-шестог извештаја о новом датуму почетка рата Стаљин престао да верује тим информацијама.

За њега је најверодостојнија верзија по свему судећи била та да ће Немачка заратити са Совјетским Савезом тек пошто победи Енглеску. Другачији развој догађаја он није очекивао.

Стаљин је схватао да су Хитлеру за ратовање са Енглеском потребни жито и нафта, тј. производи које је Немачка добијала од СССР-а. Једноставније је било и даље користити та материјална добра у условима мира и не почињати ратна дејства која сигурно неће стимулисати испоруку тих производа са окупираних територија. Умирујуће је деловало и регулисање односа са Јапаном као савезником Немачке. Као што је познато, министри спољних послова Јапана и СССР-а су 13. априла 1941. потписали у Москви петогодишњи пакт о неутралности.

Политичко руководство Совјетског Савеза је покушавало што више да одгоди почетак предстојећег рата. Разлог је био тај што Црвена армија на територији европског дела СССР-а није успела да се довољно модернизује. Касније ће Стаљин рећи премијеру Велике Британије Винстону Черчилу да је Совјетском Савезу недостајало још пола године мира.

Росијскаја газета. Сва права задржана.