Како ће се избори у Донбасу одразити на украјински конфликт?

Лидери самопроглашених република потписали су указе о одржавању локалних избора: 1. новембра у Луганској Народној Републици и 18. октобра у Доњецкој Народној Републици. Представници република тврде да се овим изборима не крше мински споразуми.

Избори ће имати неколико фаза и биће потпуно окончани 2016. године. Одржавање избора у устаничким регионима Донбаса спада међу кључне елементе минског споразума о политичком решењу конфликта. Међутим, у складу са тим споразумом, „модалитет” одржавања избора стране треба да усагласе путем дијалога, што се још увек није догодило. Такође, избори треба да се одрже у складу са законима Украјине и одредбама специјалног закона о статусу Донбаса.

Отворени разговор са високим официром Оружаних снага Украјине

Међутим, по одлуци Кијева тај закон неће ступити на снагу пре избора, како је предвиђено минским споразумом, него тек после њих, и то ако се одрже под условима које одреде украјинске власти. То никако не одговара представницима ДНР и ЛНР, за које у том кијевском сценарију фактички нема места. Како саопштава агенција РБК, они инсистирају на редоследу политичких потеза који је одражен у минском споразуму. Кијев, наиме, најпре треба да усагласи и донесе нови закон о изборима, а затим на снагу треба да ступи закон о посебном статусу Донбаса, уставној реформи и амнестији. То је платформа на којој су они спремни да разматрају могућност компромиса, тј. могућност организовања избора у формату који би одговарао и Кијеву.

„Темељи државе”

Председник Украјине Петар Порошенко је у своме коментару одлука лидера самопроглашених република позвао да се пооштре санкције Руској Федерацији. Он је предстојеће гласање упоредио са изборима лидера самопроглашених република одржаним 2. новембра прошле године. Порошенко сматра да су тадашњи избори проузроковали прошлогодишњу ескалацију борбених дејстава и неуспех првог минског споразума из септембра 2014. године.

Избори у Донбасу – згодан повод за нове санкције Русији

Западне дипломате прете увођењем нових санкција Русији уколико власти ДНР и ЛНР не одустану од одржавања локалних избора који нису везани за изборе у осталим деловима Украјине. Руски експерти објашњавају да утицај Москве на Доњецк и Луганск није безграничан.

Лидер ДНР Александар Захарченко је говорећи о значају избора изјавио да су „они важни за државу као такву”. „Овим изборима ми завршавамо етапу изградње државе. Тиме постављамо темеље, а даље ћемо градити зидове и кров. Одржавањем избора ћемо показати да смо ми права самостална држава”, рекао је Захарченко, нагласивши да ће избори бити поштени и демократски, и да ће на њих бити позвани посматрачи.

Погодни за ценкање

И поред тога што су датуми избора објављени, експерти сматрају да је компромис између Донбаса и Кијева по том питању још увек могућ. По њиховом мишљењу, много тога зависи од предстојећег сусрета у „нормандијском формату” (лидери Русије, Немачке, Француске и Украјине), који ће се одржати 2. октобра у Паризу. Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета светске економије и политике универзитета „Висока школа економије”, сматра да су избори „погодни за ценкање” у оквиру „нормандијске четворке”, с обзиром на чињеницу да то питање за Кијев има велики значај, као и на изјаве да гласање може проузроковати увођење нових санкција Руској Федерацији. Ако буде постигнут договор око избора, то може резултирати дугорочним замрзавањем конфликта и стварним повлачењем трупа.

Ако ипак договор не буде постигнут, у том случају не треба очекивати обнављање борбених дејстава, јер ће „ескалација конфликта нанети огромну штету и Украјини и Русији”, сматра експерт. Конфликт ће и у том случају бити замрзнут, али по моделу Придњестровља, где такође није нађено политичко решење, али непризнати државни ентитет дефакто постоји већ више од 20 година.

Продужетак санкција

Како истиче украјински политиколог Вадим Карасјов, директор Украјинског института за глобалне стратегије, засада и даље постоји „хипотетичка могућност да се ови избори одрже у складу са украјинским законима”. Он такође доводи ту могућност у везу са сусретом који ће се одржати 2. октобра.

Више о руско-украјинским односима

У противном и овај експерт предвиђа понављање „придњестровског сценарија”. „Ако се избори одрже самостално, онда ће мински споразум доживети неуспех, а конфликт ће бити замрзнут. Шта значи неиспуњавање минског споразума? Значи да ће економске санкције [које су земље Запада увеле Руској Федерацији] крајем јануара бити продужене, Украјина неће успоставити контролу над границом, а линија раздвајања ће служити као нека условна граница. Другим речима, биће као у Придњестровљу”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.