„Росавијација” искритиковала извештај Холандије о малезијском Боингу

MH17.

MH17.

Reuters
Руска федерална агенција за ваздушни саобраћај („Росавиация“) оштро је искритиковала извештај о трагедији малезијског Боинга на истоку Украјине у јулу прошле године, који је Холандија представила 13. октобра. Русија се „категорички не слаже са закључцима у извештају“ Савета безбедности Холандије, изјавио је заменик шефа ове агенције.

Заменик шефа Росавијације Олег Сторчевој изјавио је сутрадан након презентације холандског извештаја да су закључци које тај извештај садржи „потпуно погрешни“, а њихов „ниво нелогичности је недопустиво висок“. По његовим речима, подаци који се наводе у извештају не могу бити несумњива потврда да је малезијски авион оборен помоћу система „Бук” чије се модификације још увек производе у Руској Федерацији.

Како тврди Сторчевој, међународна комисија чији извештај је представио шеф Савета безбедности Холандије 13. октобра, ставила је на располагање Русији само фотографске доказе да је малезијски Боинг оборен из противавионског ракетног система „Бук”. Он је уједно нагласио да се на једној од фотографија добијених од комисије види део ракете система „Бук” који није могао остати цео приликом експлозије, те да Русија није обавештена да су пронађени фрагменти ракете. „Ми смо то сазнали тек у последњем сусрету у августу, када је речено да више неће бити сусрета, нити ће се примати било какве примедбе“, рекао је представник Росавијације.

Нема „лептирова“

Комисија, по његовим речима, није ставила на располагање никакву потврду да су у трупу авиона пронађени гелери карактеристични за модернизовану ракету система „Бук”. „Облик и хемијски састав елемената типа ’лептир’ немају никакве сличности са оним што је приказано у извештају. Неопходно је да се обнародује информација која потврђује да су такви елементи пронађени“, изјавио је он.

Како указују стручњаци из концерна „Алмаз-Антей“, који производи систем „Бук”, уколико је авион оборен модернизованом ракетом – а таква могућност се помиње у извештају холандског Савета – онда би на месту пада авиона требало да буду пронађени гелери чији профил има контуре у облику лептира. Међутим, чак и ако је Боинг заиста оборен системом „Бук”, руски концерн тврди да то није могла бити модернизована него застарела ракета, која се већ четири године не налази у арсеналу Руске Федерације, али је још увек користи армија Украјине.

По речима заменика шефа Росавијације, Русији је показан само један гелер таквог облика, а нема никаквих доказа да је он пронађен у пилотској кабини како то тврде експерти комисије.

Примедбе Русије нису узете у обзир

Холандска страна није узела у обзир већину примедби које је Руска Федерација ставила на нацрт извештаја о истрази трагедије малезијског Боинга, изјавио је Сторчевој. По његовим речима, комисија је игнорисала и позив који је Руска Федерација упутила члановима комисије да дођу и упознају се са карактеристикама противавионског ракетног система „Бук”.

Представник Росавијације саопштио је да међународна комисија у своме раду није користила податке о месту лансирања, које је предочила Русија. Због тога се, по његовим речима, у извештају појавио град Снежно који се налазио под контролом проруских добровољаца. Према прорачунима концерна Алмаз-Антеј, ракета је лансирана из насеља Зарошченско у коме су се налазили украјински војници.

Спорна питања

Све у свему, у истрази ове трагедије остаје читав низ необјашњених и контрадикторних момената. На пример, експерти истичу да на видео-симулацији приближавања противавионске ракете Боингу, приказаној приликом презентације холандског извештаја, ракета иде у сусрет авиону. То би било тако када би она летела из правца Снежног, истичу аналитичари. Међутим, према подацима Алмаз-Антеја, који су потврђени експериментом изведеним у природним условима, у том случају би била погођена друга места на авиону – уместо левог крила и левог дела кабине била би погођена цела кабина и десно крило.

Такође је нејасно зашто тако мало гелера, тачније само један, има карактеристичан облик налик на лептира. Када би авион био погођен модернизованом ракетом система „Бук”, таквих гелера би морало бити далеко више.

Нејасно је и питање да ли је бојева глава са гелерима таквог облика могла бити коришћена не само на модернизованој него и на претходној верзији ракете, као што тврде украјински експерти. На основу тога они покушавају да доведу у питање закључке стручњака из Алмаз-Антеја везане за тип ракете.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“